Dok smo nas trojica u Palm Springsu…

Neki dragi ljudi su u Sremskoj Mitrovici…

Sticaj okolnosti, sudbina, glupost…

Od svega po nešto.

Dobismo pismo, čitamo na bazenu, oko nas trojice se mota šezdesetogodišnja savršeno očuvana silikonska bakuta.

Nostalgija samo za ljudima, zgrade su pune uranijuma, I to siromašnog.

06 .05 2013

Drugari,
Ceo dan mislim na vas i Srećna Slava Bensedinu, Paranoji i tebi Mucavi, da budete zdravi i uživate. Eto, malo sam se rastužila, ali šta da se radi. Danas je opšta frka, nas nekoliko idemo na preraspored po paviljonima. Ne ide mi se iz karantina, lepo mi je ovde, navikla sam na ekipu. Ko zna šta me čeka tamo. Ali da ne mračim. I nisam uplašena, samo me nervira vukljanje onih crnih đubretarskih kesa u kojima držimo stvari, upoznavanje sa novom ekipom žena... Posebno ako krenu sa mangupiranjima i krimi pričama...A da ih vidite – gola seljanka. Dva padeža ne znaju. Ali o pištoljima znaju sve.


07. 05. 2013

Stigla sam u Drugi paviljon uz ’’karakteristiku’’ V-2 – to je kao dobro, na korak do Trećeg paviljona koji je poluotvorenog tipa, što znači izlazak u grad i slobodan vikend jednom u tri meseca. Ali za to moraš dobrano da se uvlačiš u bulju ovim odvratnim komandirkama, i da budeš cinkaroš. Čini mi se da sam upala u dobru sobu, ali skoro sve brzo idu kući, za desetak dana, tako da me uskoro čeka nova grupa... A posao... Ovde se nešto i radi, privređuje... Kako besmislen posao... Pazi ovo. Spajamo etikete za neku modnu kuću, a etikete prvo žene iz prvog reda izgužvaju, a moj red ih ispravlja, i tako u krug dok ne kažu da je dosta. Pa daju nove etikete. Kada sam pitala čemu ovo ispiranje mozga – a i ja svašta pitam, nisam dobila 8 meseci na Havajima - dobih odgovor da kupac te robe koja se šije želi ’’retro’’ izgled etiketa. Svako pitanje koje bi sledilo je besmisleno, pa kakve veze ima gužvanje etiketa sa ’’retro’’ izgledom ? Teški su seljaci ovi što nas jašu. Ovde je 70 % žena iz krimi miljea, i teško da će ih pravljenje ’’retro’’ etiketa prevaspitati. E glupe li reči – prevaspitavanje... Zapravo samo ih teraju na novo delo, u fazonu – e videćete kada izađem... Daj pošaljite neke fotke... Dugo je prošlo.


08. 05. 2013

Iz sata u sat menjam mišljenje o sapatnicama – samo osluškuju pa svaku i najgluplju priču odu da ispričaju ovoj komandirki, koja kao da se rodila u pantalonama... Odmah sam im rekla da me prijava ne interesuje, i da mogu da drukaju i koliko sam puta pišala danas.

Prijava znači sledeće – što više prijava imaš, manje su šanse da dobiješ prekomandu u poluotvoreno odeljenje. A to me više ne zanima, jer rade kao stoka i šalju te u grad, ali u robijaškoj uniformi, da skupljaš đubre po parkovima... Sve u krugu zatvora mogu da podnesem, i fizikalisanje i mentalno jebanje, ali da budem đubretar u jezivoj, odvratnoj uniformi – nikada.

Opet smo pravili ’’retro’’ stvari – ovaj put gužvale smo komade teksasa. Još da ubace u varikinu, i odvrnu Duran Duran, i eto potpuni retro. Uz repove i mini val, naravno. Jebo lud zbunjenog. Pa ko će ovo da nosi, za čije je tržište ? Ako je za naše – onda smo mnogo više u kurcu što se mode tiče nego što sam mislila... Ovo me je podsetilo kada nam je Bensedin pričao kako su u Drvnoj školi, na prvom času prakse dobili da ispravljaju zarđale eksere, pa kada ih isprave – onda im profesor kaže da ih bace u đubre. Sećam se filma ’’Tajvanska kanasta’’, kada Belopoljskog uvuku u igru koja se zove GUPERDE, pa on kao pogodi svaki put u čijoj je ruci deo šibice... A njima šake pune palidrvaca... Pa ga šalju van kuće da pogađa... a onda ih odere i u čudesnoj igri zvanoj ’’Tajvanska kanasta’’. e takve situacije me podsećaju na neke u kojima se Bensedin nalazio u životu.

Hrana je – ako ne kupiš u kantini – da povratiš. Danas smo dobile buđave viršle i pobunismo se. Onda je došla doktorka higijenčarka, pomirisala viršlu iz tanjira neke mučenice, i ustanovila da može da se jede. A sve iz kantine plane. Ok, izdrži se uz pakete. Samo vakumiranu hranu možemo da primimo.

Šta da radim. Što kažu – kome je suđeno da bude jeban, gaće mu same padaju.
Neću da mračim.
LJubim vas, i pišite kako je...
M

Kako je ?

Sisata šeta.

Mi ćutimo.

Fotografije by Bensedin