Bio jednom jedan kralj pa ostao bez kraljevine. Imao je tri sina. Sinovi odrasli u izgnanstvu i samo slušali o svojoj otadžbini. Onda najmlađi sin reši da po svaku cenu uđe u bivše kraljevstvo. Na granici ga, začudo, dočekaše vrlo ljubazno, sve klanjajući se i smešeći se. Tako je bilo i po celoj državi. Dok ti on ne potroši sav onaj novac koji je poneo. A onda ga lepo ispratiše i rekoše : „Dođite nam opet !”

Dragan J. Ristić, Kovači svoje sreće, str. 28, Niš, 2010.