vrh dno
Cenjeni Kukuslavija

Cenjeni

Fabula na horizontu!

29.03.2011.
Suočavanje sa strahovima ne osigurava i oslobađanje od strahova.

Suočavanje sa strahovima ne osigurava i oslobađanje od strahova. Svejedno, vratio sam se na reku. Dugo sam razmišljao šta da odgovorim na ovo pismo. Neću pisati ovde o mojem sramotnom naletu... panike. Nadam se da će kolege prihvatiti priču o „umoru koji me je savladao“. Dobio sam slobodan dan, a pretpostavljeni, kojeg sam najurio i žalio mu se o maltretiranju koje doživljavam na poslu, me je lično uputio kući da se odmorim uz novine i kafu. Ili da prošetam do „Slobode“. Sišao sam prema „Slobodi“, ali nisam stao tu. Spustio sam se i niže, do reke, do uvale. Seljaci su me kao i svakog jutra čekali ispred kuća ali danas im poštu donosi neko drugi. Bio sam previše potresen da bih objašnjavao išta, samo sam ih usmeravao prstom iza mojih leđa. „Pošta je na putu.“


Smešan sam sam sebi bio u tom momentu. Nisam verovao da mogu da pritiskam toliki bes sve ovo vreme. Moram ovde da te upoznam, dragi čitaoče, sa jednom karakternom crtom kojom se nikako ne ponosim. Tog dana sam sebi priznao da sam ceo život proveo istražujući nove, strane, daleke stvari, kako ne bi bio prisiljen da se suočim sa onim starim, našim, bliskim stvarima. Čovek uvek ima potrebu da beži od strašne svakodnevnice, samo da bi stvorio jednu drugu, koja će vremenom postati podjednako strašna. Ne bih zalazio dublje sad u sve to... Evo prepisa pisma:

Cenjeni!
Posumnjah u čast, daleko poštovani!
Izvinite me!
Bezobrazluk od mene, sramota me, svega mi!

Prihvatite
Da budemo dopisnici!
Vi imate pitanja, zasigurno!
Ja imam odgovore, uveravam Vas!

Poštovani!
Nema potreba izvestiti mog oca
O ikakvoj našoj stvari!
Molio bih Vas!
Oprostite, i oprostiću,
I dajte da se mirimo!

Kukuslavija će otvoriti Vama
Jedan sasvim novi svet!



Ruka je drhtala, forma je usiljena, izvinjenje je lažno... Što bi bilo bitno kad bih verovao da stvarno pričam sa nepostojećim studentom iz nepostojeće zemlje... Ali opet, pomisao na to jutro i kovertu koja mi se našla u rukama momenta kad sam svoju predao, unosila mi je nemir i nisam imao racionalno objašnjenje u svakom slučaju. Svesno sam izbegavao da razmišljam o tom događaju. U redu. Prihvatam. Ovo je stvarna osoba. Dopisujem se sa studentom iz Kukuslavije. O njemu već mogu da zaključim da je mlad i rasipan, takođe bih rekao da je jedinac, a strah od oca mi potvrđuje i to, a moja „ucena“ i da će u buduće biti iskren i prijatan prema meni.


Ponovio sam naglas - „Neka bude tako“, uveravavši se da previše razmišljam o svemu ovome i da treba jednostavno da se prepustim. Ne mogu biti povređen, a ni ismejan dalje od ovoga takođe. Pošao sam od pretpostavke da kad već ovaj student od svog oca traži „rede i verse“, nije u stanju da i sam napiše podjednako dobre. Zaključivši ovo, odlučio sam da dam nekoliko smernica ovom dečku, pretpostavivši, naravno, da je to dobro i za građenje našeg daljeg odnosa.
Odgovarao sam dugo. Sedeo sam pri obali do zalaska sunca. Najzad me je glad naterala da se uputim nazad u selo i ostavim svoje pismo u sanduče.
Saznao sam od ribara kako se zove selo preko puta reke. Bio sam ponosan u neku ruku na sebe. Naselje se zvalo „Jama“. Ko bi rekao... Danas se činilo neobično bliskim...

Dragi dopisniče, dozvoli mi par reči da uputim tebi.
Redi bili bi bolji tvoji da ih iskrena ruka kroji!
Govori iz srca, ne iz koristi.
To je ružno.

Tvoja ponuda dotiče me, moram i iskren biti prema sebi.
Naša ponuda nek stoji, a ti se ne boji!
Nikad lošu reč neću da izustim,
Ali odgovarati moraš – to je nužno.

I pitam te prvo:
Gde se nalaziš dete?
Gde je Kukuslavija zemlja uopšte?
Pričaj mi ko ste!
Pričaj priče o zemlji i još ćeš
Da kažeš mi o sebi, a pričaj i o ocu!
Reci šta studiraš i malo o tom vašem novcu...
Kako ga trošite? Kako se stiče?
Da li ćeš versima natočiti i krigle
Kad se nađemo jednom!
Bilo bi lepo!
Pozdravljen budi!
 
Cenjeni Tvoj!

 

Đorđe Jovica Ilić

foto: TBC

 

Pogledaj još...
  • 2083-00.jpg

    Petar i Prilika na pomolu

    12.05.2011.
    U budućnosti, moja Jugoslavija više nije Jugoslavija. Opet će se zvati Srbija. Svest mog naroda će biti dovedena u pitanje. ...
  • 2031-00.jpg

    Drznik

    21.03.2011.
    Tu noć sam prespavao u kancelariji. Patrolirao sam na svakih pola sata oko pošte i osećao sam se potpuno iscrpljeno ...
  • 2016-00.jpg

    Prvo pismo

    14.03.2011.
    Neko se šalio sa mnom. Neko se drznuo i tutnuo ovu kovertu u korpu dok ja nisam obraćao pažnju. „Kukuslavija!“ ...
Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.