vrh dno
Kejli Benks Korporacija H

Kejli Benks

Uzmi značku i budi dobar detektiv!

20.10.2011.
Kejli je zanemela pre prizorom. Znala je da nešto nije u redu. Pretpostavila je da tu mogu biti samo dva rešenja. Ili ona ima žestoke halucinacije, iz njoj nepoznatog razloga ili u njenoj kuhinji, za stolom na kome obično pije kafu i čita novine, sedi veoma čudan entitet, sa bizarnim smislom za nepoštovanje tuđe privatnosti. Kejli je pucnula prstima, zatvorila oči, ali tuđin je i dalje sedeo mirno u iščekivanju da ona završi sa predstavom.

 

Kako je u zgradi Korporacije H vladalo alarmantno stanje zbog gubitka agenata, nivo bezbednosti je podignut na najviši nivo. Po hodnicima na svakom spratu bila je raspoređena straža odpo par agenata,  a uz njih, bilo je i po par, večito omraženih agenata iz Unutrašnje kontrole.
 
Endži je izašla iz onog dugog hodnika, pošla preko hola kako bi stigla do lifta, kad je jedan od agenata zaustavi. Tražio je njenu legitimaciju i pitao je kojim povodom je u zgradi. Dok mu je Endži to objašnjavala, posmatrala je Patrišu koja je stajala kraj pulta i tiho razgovarala sa jednim od agenata, ali bio je to neko ko nije pripadao Korporaciji H. Bio je to jedan od onih novih iz Podzemlja, još uvek nezvaničnog strateškog partnera firme za koju je radila. Agent joj vrati dokumentaciju i pokaza joj rukom da nastavi kuda je pošla uz upozorenje da u javnosti ništa ne govori o nestanku agenata. Prošla je kraj Patriše, mahnula joj rukom ali ona je bila zanesena razgovorom sa tim momkom tako da nije obratila pažnju. Primetila je iza sebe dva agenta dok je išla ka liftu. Pritisnula je dugme i vrata se bešumno otvoriše i ona uđe. Ona dvojica su ušla u drugi lift. Kako je veći deo unutrašnjost lifta bio obložen ogledalima, Endži nije puno obraćala pažnju na to, ali ovog puta, nešto je natera da se okrene i pogleda oko sebe, dok se lagano spuštala dole. Videla je sebe u odrazu na zidu lifta nasuprot vratima. I videla je sebe kako prilazi sebi, veoma brzo. A onda je iz ogledala izronila ruka njenog odraza u uhvatila Endži za kragnu, a za njom i druga ruka. Zatim je te ruke ščepaše i uvukoše je skroz u ogledalo. Lift se u tom trenutku zaustavi dole, vrata se otvoriše, a u lift uđeisti onaj par agenata koji je sišao dole drugim liftom. Pogledaše se sa smeškom na usnama. Vrata se zatvoriše i lift krenu gore.
 
Ona se trže i ispusti glasni uzvik, nešto nalik udisanju vazduha, pomešano sa stenjanjem i grčenjem. Bila je u svom stanu, u svom krevetu. Izgledalo je kao da je prespavala veći deo dana. Kako se našla tu, gde je bila, i zašto je spavala, kad inače retko spava preko dana, bila su neka od pitanja koja su joj se vrzmala po glavi. Rešila je da se pridigne, ali je osećaj umora opet prikova za jastuk. Još uvek se osećala iznureno i nije mogla da se seti šta joj se dešavalo prethodnih nekoliko sati. Nije mogla da se seti čak ni svog imena. Ošamućena i malaksala pokušavala je da se odvoji od kreveta i postavi na svoje noge. U tom trenutku, zazvoni joj mobilni telefon. Pištanje je prenu i ona shvati da je prioritet javiti se na telefon, iako u tom trenutku nije mogla da poveže tu buku sa telefonom. Kao da joj je neko selektivno obrisao pamćenje. Telefon je bio na noćnom stočiću. Pružila je ruku da ga uzme, ali jedan nezgrapni potez učini da telefon sklizne i padne pored kreveta. Sagnula se nekako i dohvatila ga, a on je već prestao da zvoni. Pogledala je listu poziva. Poslednji koji je zvao bio je neko upisan pod imenom Dr Vilbur. U tom trenutku, telefon opet zazvoni i ona se ovog puta javi.

„Kejli, moraš pod hitno u stanicu. Imamo neke tragove. Potrebna si nam i ti.“, govorio je muški glas zadihano.
„U redu, evo dolazim.“, promrmljala je tiho i pogledala je ime pozivaoca. Bio je to Andreas Benante.
Piatala se otkud joj je poznato to ime i zašto je tako iz čista mira pristala da ode tamo gde je zove. Sećanja su počela da naviru. Ustala je i oteturala se do kupatila, ali prolazeći kraj kuhinjskih vrata, opazi titravu senku kako sedi za kuhinjskim stolom. Bila je to čovečija silueta, koja je izgledala ka da je sastavljena od bledog, sivo-žutog plamena, čiji su se vatreni jezičci neprestano pomerali i delimično narušavali strukturu tela. Kejli je zanemela pre prizorom. Znala je da nešto nije u redu. Pretpostavila je da tu mogu biti samo dva rešenja. Ili ona ima žestoke halucinacije, iz njoj nepoznatog razloga ili u njenoj kuhinji, za stolom na kome obično pije kafu i čita novine, sedi veoma čudan entitet, sa bizarnim smislom za nepoštovanje tuđe privatnosti. Kejli je pucnula prstima, zatvorila oči, ali tuđin je i dalje sedeo mirno u iščekivanju da ona završi sa predstavom.
„Kejli, izvoli sedi!“, bile su reči koje je Kejli čula u svojoj glavi. Komunicirao je sa njom telepatski. Stolica prekoputa njega se odmače od stola. Kejli nesigurnim korakom priđe, dodirnu rukom naslon stolice kao da se predomišlja šta joj je činiti.
„Sedi Kejli, neću ti ništa. Moram ti ispričati nešto kako bih te pripremio za događaje koji slede.“ , opet joj je poslao poruku putem misli.
Kejli je ipak odlučila da stoji. I pomislila: „O Bože, zašto baš ja? Od svih ljudi na ovom svetu...meni ovo uopšte nije bilo potrebno.“
„U redu, kako hoćeš. Grešiš, bilo ti je potrebno. Kako bi inače saznala ko stoji iza ubistva Vernona Džejmsa? Ti si ga uhapsila. Tvoj prvi veliki uspešno rešen slučaj. I neko da tako uprska stvar. Posmatrao sam i pratio Baktalarijana i video sam šta je uradio osuđenom, a onda sam video tebe i odlučio da i tebe pratim. Mislim da će ti moja pomoć biti neophodna, jer će ubuduće biti sve težih i nerešivih slučajeva. Zlo se oslobodilo. Ovako ga možemo zajedno pobediti. Nisi jedina, vremenom ćeš upoznavati i druge ljude koji mogu da ulaze u Korporaciju H, koja je baza svih univerzuma, ipak ograničena od naše strane da registruje stvari koje mi ne želimo.Uostalom ja nisam bog, ali jesam zadužen za stvaranje univerzuma. Svih, pa i onog u kome si upravo bila. Mi smo međudimenzionalna bića i stalo nam je do ovog univerzuma, kao i do ostalih, ali ovom univerzumu preti ozbiljna opasnost. To ćeš videti u Korporaciji H, kad se budeš vratila tamo.“, odgovorio joj je.
„Gde sam to bila? Znam da sam imala veoma čudan san“, pomisli Kejli, odveć nestrpljiva da sazna.
„Neee...hm...ne, to nije bio san. Sigurno se pitaš ko je Endži.“
„Ne, ja se pitam se ko me je to napio ili nadrogirao i gde sam to bila? Da, ko je Endži i šta je s njom?
„Vidiš, Endži je tvoj duplikat u jednom od paralelnih univerzuma. Prelazi među univerzumima jesu mogući, ali onaj u kome si ti bila je nulti. U njega nije moguće ući bez naše pomoći, jer smo ipak mi tvorci svih univerzuma. Dakle sva bića, u svim univerzumima su podređena nama, pa čak i agenti Korporacije H. U stvari, oni su odmah ispod nas, po slobodi kretanja. Mi kao tvorci moramo da kontrolišemo i njih. Odlučili smo da tamo ubacimo tebe kako bi otkrila neke stvari i pripremila se za dešavanja koja dolaze. Niko od agenata neće znati odakle dolaziš. Možemo da te uzimamo i vraćamo nazad u bilo kom trenutku. Čega se poslednjeg sećaš iz Korporacije H?“, reče tuđin.
„Sećam se lifta, nečega što me je zgrabilo i uvuklo u ogledalo...samo toliko.“
„U redu, bićeš vraćena u lift, upravo u trenutku kada smo te izvukli ovamo. Ipak, vreme tamo drugačije radi od ovog ovde. Kada te vratimo tamo, izaći ćeš iz lifta i krenuti svojoj kući kao da se ništa nije desilo. A sad se spremi i idi na svoj posao ovde. Verujem da te tvoji saradnici s nestrpljenjem očekuju jer imaju neke veoma bitne novosti za tebe. I zapamti, nikome ni reči o ovome! Uvid u dešavanja u Korporaciji H će ti samo biti od pomoći prilikom donošenja nekih veoma bitnih odluka. Zato spremi se, uzmi značku i pištolj, i budi dobar detektiv.“, to reče i nestade.
Kejli je i dalje stajala pored stola, zbunjena onim što je upravo doživela. Previše infomacija za nju. Njen mobilni telefon opet zazvoni.
„O bože, kasnim!“, reče to i otrča u kupatilo da se pripremi.
 

 

Pogledaj još...
  • 2177-00.jpg

    Poslednji susret

    21.09.2011.
    Dok ovo budeš čitao, znaj da sam ja zauvek napustio ovaj univerzum i da se više neću vraćati.Predugo sam boravio ...
  • 2139-00.jpg

    Vertigo

    24.07.2011.
    U tom poslednjem deliću sekunde, dok je Mekteleb još uvek bio u njemu, jedan vešto planirani impuls se provuče kičmenom ...
  • 2130-00.jpg

    Dezmond O’Rajli

    08.07.2011.
    Spustila je torbicu na svoj radni sto, odmakla stolicu, sela i uključila stonu lampu. Otvorila je neke fioke, kako ...
Komentari
gost_Tijana - 22.05.2012. 01:56 h
SVIDJA MI SE PRICA......ITERESANTNO