vrh dno
Psihopatska logika PsihoBrlog

Psihopatska logika

Kako razmišljaju, čime se vode?

20.04.2012.
Pre nego što je pogubljen na električnoj stolici Ted Bandi je priznao da je ubio 30 žena, najčešće tako što bi ih prebio do smrti, a pre toga i silovao. Mnoge psihopate, poput njega, imaju visoku inteligenciju i jasno prave razliku između dobrog i lošeg, ali ne shvataju društveni ugovor.

Pre nego što je pogubljen na električnoj stolici 1989. godine, Ted Bandi je priznao da je ubio 30 žena, najčešće tako što bi ih prebio do smrti, a pre toga i silovao. Moguće da je imao i mnogo više žrtava, čak preko stotinu. Tokom pet godina ubijanja, nije bio sumnjiv zbog toga što je dobro izgledao, što je bio uredan, što je bio student prava.

Bez obzira na spoljašnji izgled, Bandiju socijalna inteligencija nije bila jača strana. Bio je introvert, koji prema sopstvenim rečima nije znao kako da izgradi adekvatne odnose sa ljudima. Pred kraj svog života, ovako je sebe opisao: “Nisam shvatao šta je to zbog čega ljudi žele da budu prijatelji. Nisam shvatao zbog čega su ljudi jedni drugima privlačni. Nisam znao šta je u osnovi socijalne interakcije.”

Mnoge psihopate, poput Ted Bandija, imaju visoku inteligenciju i jasno prave razliku između dobrog i lošeg, ali nemaju socijalnih sposobnosti. Nemaju samokontrolu, uporno krše socijalne, moralne i pravne norme. Ne shvataju društveni ugovor.

Ali zbog čega? Da li postoji specifičan neurološki i kognitivni deficit u osnovi njihovih akcija? Da li su stvarno nesposobni da shvate quid pro quo društvenog života? Dva psihologa, Elsa Ermer i Kent Kiehl, smatraju da je specifičan deficit u rezonovanju, u osnovi psihopatije.

Kako bi istražili sva ova pitanja, Ermer i Kiehl otišli su tamo gde je najveća verovatnoća da će pronaći dobar uzorak psihopata - u zatvor. Testirali su i intervjuisali 67 zatvorenika (neki su bili psihopate, a neki ne) o tri različita pravila razumevanja. Neka pravila su bila jednostavna i deskriptivna, kao na primer: “Ako je osoba iz Severne Dakote, ta osoba voli hladnoću”. Druga su bila zasnovana na društvenom ugovoru: “Ako pozajmiš moja kola, moraćeš sam da sipaš gorivo”. Ostala pravila su se odnosila na rizik i predostrožnost: “Ako radite sa pacijentima koji imaju tuberkulozu, morate nositi hirurške maske”. Svi zatvorenici, uz kontrolnu grupu koju su činili ko drugi do studenti, imali su zadatak da razmišljaju o ovim pravilima, da bi se videlo kako razumeju različite forme rasuđivanja.

Rezultati: Zatvorenici koji nisu bili psihopate, razmišljali su na isti način kao kontrolna grupa studenata- bili su mnogo bolji u razumevanju društvenog ugovora i rizika, nego u opštoj logici. Psihopate su pokazali jako loše razumevanje društvenog ugovora, rizika i predostrožnosti.

Razumevanje quid pro quo je temelj svake saradnje i morala. Nije čudno što je ono iskrivljeno kod ljudi koji ne prave razliku između dobrog i lošeg, moralnog ponašanja i varanja. Takođe, nije čudno što psihopate loše odmeravaju rizik i ne preduzimaju mere predostrožnosti. Zbog toga mnogi od njih i upadaju u nevolje i završavaju u zatvoru.

Autor: PsihoBrlog

 

Pogledaj još...
  • 2359-00.jpg

    Tuga nas čini kreativnijima

    18.05.2012.
    Hljadama godina ljudi su pokušavali da odgonetnu da li postoji neka veza između tuge i kreativnosti, u smislu da su ...
  • 2337-00.jpg

    Naučnici koji se bave muzikom

    13.04.2012.
    “Sviranje me čini zdravijim, srećnijim čovekom. Ne samo da me povezuje sa drugim ljudima na jedinstven način, već pravi veze ...
  • 2328-00.jpg

    Tvorac recepata za ”ispiranje mozga”

    30.03.2012.
    Ukoliko ste ovih dana nekim slučajem razmišljali o propagandi, morali ste se zapitati i ko je prvi došao do ideje ...
Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.