vrh dno
Slomljeni buldožer Objekativno

Slomljeni buldožer

Žalosni pregled stanja građevinarstva u Srbiji

03.06.2010.
Veliki privatni projekti su stopirani, neki nisu odmakli dalje od zahteva za građevinsku dozvolu, a trenutno se jedino radi na najvažnijim infrastrukturnim projektima.

 

Voleo bih da pišem o domaćim projektima, da Objekativno bude kolekcija srpske arhitekture i građevinarstva, domaćeg kreativnog dometa. Ipak, ukoliko potražim neku drugu temu osim mosta kod Ade koji jedini, uprkos svemu (zahvaljujući stranim kreditima), uporno niče iz blata, ne mogu da pronađem aktuelna gradilišta. Znam, mnogo toga se najavljuje - još šoping molova, subvencionisani stambeni krediti, saobraćajne petlje... ali pitanje je ko će to da gradi, kada je veliki broj preduzeća na izdisaju?
 
Ovo nije crna hronika i nije namera teksta da "hejtuje", ali su činjenice takve. Dnevni list Blic nedavno je imao tekst o stanju srpskog građevinarstva. Zamenite u reči "stanje" jedno slovo i dobićete mnogo prikladniji izraz.
 
Kako Blic navodi, za posao izgradnje stambenog naselja na mestu kasarne „4. juli“ na Voždovcu, što se najavljuje kao veliki državni projekat, trenutno ne može da konkuriše čak 70 odsto domaćih firmi jer su nelikvidne. Čak i da to bude pokrenuto, opet je nosilac posla država, koja domaćim građevinarima duguje ogrooooman novac i ona je jedan od razloga nelikvidnosti firmi.
 
Procena Privredne komore je da većim preduzećima država na ime izvedenih radova duguje oko 100 miliona evra. Kako bi se ovaj problem rešio, predlog je da država kompenzuje dugove. Međutim, time bi se stvorio budžetski deficit, što država izbegava i od tog predloga se odustalo.
 
Osim što su domaća preduzeća nelikvidna i svakim danom imaju milionske gubitke, problem je i u skupom opremanju građevinskog zemljišta, nedostatku urbanističkih planova, sporim procedurama i izdavanju dozvola, administraciji, nedostatku potrebnih akata koji određuju cenu konverzije.
 
Blic nabraja - Veliki privatni projekti su stopirani, neki nisu odmakli dalje od zahteva za građevinsku dozvolu, a trenutno se jedino radi na najvažnijim infrastrukturnim projektima. Dodatno, problem je uvećan jer od septembra do danas, u Beogradu, koji pokreće najviše investicija u Srbiji, nije izdata nijedna građevinska dozvola. Građevinska preduzeća ulazila su u sve veća dugovanja prema bankama, jer nisu realizovali projekte, a kredit su morali da otplaćuju.
 
Zbog toga je danas veliki broj nelikvidan, zbog čega ne mogu da konkurišu na tenderima, pa na velikim projektima u zemlji uglavnom rade samo stranci. Angažovanje stranih preduzeća, međutim, povećava cenu radova za 30 do 40 odsto, što se odražava i na krajnje korisnike - kupce nekretnina. Cenu kvadrata poskupeće i dvostruko manja izgradnja.
 
Slede izjave ljudi iz sindikata, preduzeća, komore i državne direkcije, pa vi izvucite sami zaključak.
 
- Ne rade projektantske kuće, proizvođači materijala, to znači da investicija nema ni na vidiku. Investicija ima duplo manje, svi beže iz građevinarstva. Najveća domaća preduzeća poput „Energoprojekta“, „Komgrapa“, „Napreda“, „Planuma“, „Partizanskog puta“ nemaju posla, ili rade sa 20 odsto kapaciteta. Stanje je katastrofalno. Preko su nam potrebni veći investicioni poduhvati. Ne samo projekti visokogradnje, kao što je to izgradnja naselja „4. juli“, već ulaganje i u niskogradnju, koja bi sve pokrenula. Izvođači radova porez plaćaju unapred, a posao naplaćuju ko zna kad. To mora da se promeni, da se porez plaća tek po naplati fakture od investitora - priča Miodrag Milović, predsednik beogradskog Sindikata radnika građevinarstva Srbije.
 

- Po ceni komunalnog opremanja zemljišta postali smo najskuplji i potpuno nekonkurentni u regionu. Trenutno radimo sa samo 30 odsto kapaciteta, a u narednom periodu ćemo još manje - kaže Dobroslav Bojović, direktor preduzeća „Napred“.

- Sve zemlje su uvele protekcionističke mere, koje štite domaću privredu i regulisale nastup stranih preduzeća, a kod nas je to potpuno neregulisano. To se mora dovesti u red, da prednost u svemu ima domaća operativa. Ukoliko se polovina od ovih uslova ispuni, gradilišta će ponovo proraditi - kaže Aca Popović, savetnik u Odboru za građevinu u Privrednoj komori Srbije.
 
- Takođe, mora se regulisati tržište i zbog toga podržavam subvencionisanje stambenih kredita, to su najjeftiniji krediti u Evropi i sa njima treba nastaviti. Sa druge strane, investitori su navikli na zaradu od 300 odsto i treba da se zapitaju kako su trenutno nelikvidni ako su uvek radili profitabilne poslove - kaže Dragan Grujić, predsednik Građevinske direkcije Srbije.

 

Pogledaj još...
  • 1795-00.jpg

    8 najčudnijih kuća

    01.07.2010.
    Nijedna nema standardan oblik, građevinski materijali su drugačiji od onih na koje smo navikli, ali odolevaju vremenu i dokazuju koliko ...
  • 1787-00.jpg

    Opanci za Kineze

    24.06.2010.
    Sredovečna Kineskinja potpuno je fascinirana osvetljenim konturama Milutina Milankovića. Pita hostesu: „Da li su to vaše tačke za akupunkturu?”.
  • 1781-00.jpg

    Nove ikone Afrike

    17.06.2010.
    Dve polufinalne i finalna utakmica u dizajnerski potpuno različitim objektima. Jedan stadion morao je da što manje "štrči" i uklapa ...
Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.