Разговор који прекида непријатну тишину за шанком...

- И шта је на крају било са Санелом?
- Каквом бре Санелом?
- Ма она, што је требало да се видите... није Санела него... Санета?
- Не знам о чему причаш...
- Она из компјутера што си хтео да се видиш...
- Не зове се Санета бре будало него се знамо с нета.
- Е па то, знам да је из неких огласа...
- Каквих огласа? Како ти замишљаш Интернет мајке ти? Као "Пан еротику"?!
- Па него како се нађете ако нема оглас?
- Е... заборави...
- Мени то с компјутерима болесно.
- Шта ти је болесно?
- Па то... за мување, то ми некако за педере и педофиле...
- Ја нисам ни педер ни педофил.
- Пааа...
- Педер нисам свакако...
- Ај добро... ал свеједно... то је за оне што немају муда...
- Мајке ти? А како ти то радиш?
- Пааа, лепо... обучеш кожњак... платиш јој пиће... ставиш на кључеве привезак од неких скупих кола...
- Мора да их мењаш ко чарапе, јеси имо ти некад неку рибу уопште?
- Јесам.
- Говоримо о женској особи која је била са тобом.
- Јесам бре, ево баш сад летос...
- Не могу да се сетим, подсети ме...
- Па на мору је било, зато не знаш...
- Аха, и шта се десило? Како сте се упознали?
- Продавала је сладолед.
- Јел? И?
- Ја дошо и реко да оћу капри...
- Мајсторе, и шта је било даље?
- Ма мене рибе не воле јер немам паре, ето то је...
- Не воле те јер си дијабола.
- Ма не сери бре...
- Углавном, ништа није било са Санетом, која се иначе зове Весна.
- Што?
- Немам појма, нисам јој се свидео, ваљда...
- Даш мени њен телефон?
- А шта ће ти, среће ти?
- Па да пробам ја кад је тебе одјебала...
- Озбиљан си?
- Ајде немој си љубоморан, тако се то ради, ти ниси ништа успео да направиш, сад ја да пробам...
- Океј, пиши... баш ме занима шта ћеш је питати.
- Јел да се представим као твој ортак?
- Наравно да не, смисли нешто...
- Аха... А јели, шта она воли, мислим овако и то...
- Не знам, откриј, мени није успело...
- Јер немаш тактику...
- А твоја тактика је?
- То је тајна...
- Јасно...
- Ал планирам да будем мистериозан и јединствен!
- То већ јеси.
- Рецимо, сви се налазе на Тргу, ал ја ћу да предложим неко друго место, да јој заголицам машту, да види да нисам као остали, капираш?
- Аха, и где ћете да се нађете?
- Па не знам, код Дома синдиката рецимо...
- Прајслес...
- Е, и онда на неко скупо место, на клопу...
- Одакле ти кинта?
- Па ваљда ће и она нешто да плати...
- Одвешћеш рибу на скупо место и очекивати да она плати?
- Имаш ти тријес евра да ми даш?
- А бре?
- Па мислио сам ако можеш да ми позајмиш једно четрес евра док не прођу празници.
- Ма бежи бре... ти комплетно ниси свој.
- Не стварно, ја сам зато и дошо, треба ми нека кинта... Мислим, нећу ни да зовем ову, шта да радим с њом, знаш и сам да никад нисам ни имо рибу... него треба ми педес јура да премостим празнике, ако можеш, враћам до петнестог...
- Јао бре...
- Ај плиз...
- Зар није било прво тридесет?
- Ма овако је лакше, педесет је округло.
- До ког петнестог враћаш?
- Јануара. Ма без бриге, добићу до тад лову од Симкета, треба код њега у тржном центру да радим као Деда Мраз, за све празнике...
- Ти?
- Да... и неке пакетиће делим клинцима... Већ сам повадио све што ваља, плазму и бананице и то, имам у ранцу ако оћеш, остали неки камиончићи и флипс и...
- Крао си деци из пакетића?
- А не треба им, реално, не поједу ни пола смокија... Даш кинту ортаку?
- Ае...
- И платиш ову туру а? Мислим, глупо да ми сад зајмиш паре а ја платим, а?
- Ае...
- Е сила си! Ај видимо се чим прођу празници. Дођи један дан да видиш како ми стоји костим, има да падају младе маме ко кладе...
- Колико сутра, даш и мени пакетић?
- Ма могу и одма, имам ту у гепеку...
- Зајебавам се бре, ај видимо се...