vrh dno
Dajte! Ubiti Aleksandra Velikog

Dajte!

deo 3.

19.04.2009.
Čovek današnjice nije opsednut materijalnim, čovek jeste materijalno danas.


 

„Da im se sve zlato što zemlju kiti
Daruje, ni jedni ni drugi ne bi
Postali od njega nikada siti;
Glad njihovu ne tole nikakvi hljebi.“

(Božanstvena komedija, pevanje sedmo, Dante Aligijeri)

Materija postaje materija. Ne možemo uništiti materiju, samo možemo da joj promenimo oblik. Elementarne stvari, prvo što te uče u školi vezano za fiziku. Rađaš se bez vlastitog pristanka, živiš onako kako drugi očekuju da bi trebao da živiš, umireš poplašeno, jadno i adekvatno, raspadaš se dugo i polako, i postaješ dom najzad za malog parazita koji se rodio u dubinama tvog kovčega, prisilno opet, baš zahvaljujući tebi. Materija je neuništiva, da li je to nešto što bi trebalo da nas plaši? Tvoja nemarna pljuvačka neće jednostavno nestati! Ispariće vremenom, ali ne pre nego što obogati vazduh sa par tvojih malih bacila... Vazduh koji udišu i naša deca.

Čovek današnjice nije opsednut materijalnim, čovek jeste materijalno. Na pet prstiju da nabrojimo prioritete – novac mora biti među njima, ili lažemo sami sebe pa je upravo između prstiju skrivena ta ludačka potreba za šarenim papirom. Teško mi je da priznam, dok sedim u ovoj toploj noći potpuno sam, dodatno ogrejan ovim malim plamenom za koji sam lično odgovoran – teško mi pade ovaj korak. Mnogo teže nego što sam očekivao u svakom slučaju... Polakomio sam se na trenutak! Da li to govori o meni kao o lošem čoveku, ili treba da budem ponosan dok gledam drsku vatru upaljača kako topi plastiku? Poslednja kreditna kartica koju imam najzad je crna, izobličena, poprima oblik nečeg zaraženog dok se krivi i otkida deo po deo. Čak tri sam ih imao... Nisam nerazuman, ostavio sam dovoljno novaca koliko smatram da će mi biti potrebno do kraja puta, ali sve što je prelilo – danas odlivam. I uspeo sam da se zgadim sam sebi! Naterao sam se! Sve stvari koje su dovučene iz Italije, Nemačke, il’ bilo koje druge obećane zemlje – ekstravagantno su ukrasile kontejner. Tehniku sam lično odvezao do deponije, a zatim sam se rešio i auta. Frižider je dalje u stanu, stvari vezane za ličnu higijenu naravno, nešto knjiga, osnovne potrepštine kao i jedan madrac, i jedna slika... Nema neku izričitu materijalnu vrednost ta slika, krasi taj prazan zid, i nešto u meni je prevagnulo da ostavim sliku gde jeste... Neverovatno je hladan prazan dom, mora ga nešto utopliti, dopustiću sebi luksuz lepog prizora. Na platnu je prestavljen zalazak sunca ili zora – nikad nisam uspeo da protumačim. Narandžasto nebo, užarena lopta, miran grad i smirujuće, zlatnim nitima presvučeno more.

U prirodi nam je da lutamo bivstvovanjem poplašeni koliko neiskreno ono može u stvari da bude. I kako bi sebe uljuljkali u osećaj neiskvarenosti, spremni smo da uperimo taj strašni kažiprst u sve i svakog oko nas. Roditelji su krivi što niste završili školu, nisu vam ni pružili nikad dovoljno! Prijatelji su krivi što vi ne možete da računate na njih u teškim situacijama, nikad nisu tu za vas, svako im je preči! Devojka vas ne voli dovoljno jer nije dovoljno ljubomorna, ona vas je i naterala u zagrljaj druge, ona je i kriva što ste samac u tridesetima! Ceo svet je protiv vas! Vi ste sami sa te strane linije fronta, i kakav ste vi junak samo, slavljeni bili...
Tako se i sam osećam dosta neiskreno, i kontradiktorno, dok pišem redove koji slede i želim da ukažem da sam svestan da je krivica jednako moja koliko i virusa koji je zaslužan za moj korak danas. Virus Zapad. Zapadna kultura koja nas je naučila da budemo kompetitivni, da budemo najbolji gde god najbolji možemo da budemo, nemilosrdni prema slabijima! Zapadna kultura koja nam decu pretvara u debile dok ih usmerava ka vrhovnom božanstvu, zaglupljujući ih i praveći od svih nas slepe podanike. Novac! Novac prokleti koji jeste zapad, koji jeste i danas u mojoj vlastitoj kući. Ljudi su pokusni zamorci kojima nekolicina vrhovnika maše ispred glave sveže novom novčanicom, i tera ih u trk bezglavi da bi samo još koju uzeli. Usmereni ste u školu koja će vam doneti pare, na fakultet koji će vam doneti pare, na posao koji će vam doneti pare, na život koji će doneti pare! Želite da studirate umetnost? Pa zar želite da gladujete? Baci kist slepče i trk po kalkulator, idemo svi na ekonomiju! Želiš odmor? Želiš plaćen odmor? Možeš li sebi priuštiti da budeš van bojnog polja ta tri dana dok preostali saborci razmišljaju o podeli tvog plena, shvatajući da si zamenljiv? Prokleti brojevi, astronomski lepi brojevi koji nas teraju da ujutro ustanemo iz kreveta. Proklet čovek koji ne može da se seti ko je napisao ’’Jadnike’’ ali se seća tačno koliko koštaju podloge za picu u MaxiMarketu. Svet u mikrotalasnoj pećnici, okrutna mašino, proklet svaki tvoj poredak nečist kakav jeste!

Jusuf me je pronašao, posmatra me već duže vreme: „Priđi Jusufe“ – povikao sam ga - „imam nešto za tebe...“ Prišao je ozaren, čekajući strpljivo, kao i uvek matori prosjak, svojih dvadeset dinara. Izvadio sam pozamašan bunt crvenih i strpao mu ga u ruku... Posmatrao je svežanj novčanica, ne tako dugo i skoro bezizražajno, da bi posle detaljne analize zapitao: „Pa zar nemaš ništa sitno?“
Nasmejao sam se, odgurujući mu ruku: „Pa rasitni, Boga mu...“ Spustio je sav novac pored mene kao da pričamo o gomili hartije, apsolutno nezainteresovano, i zatim se okrenuo da ode. „Jusufe?! Pa kuda ćeš? Zašto ne uzmeš novac?!“ Nije se ni okrenuo, odmahnuo je rukom i povikao: „Ne znam ti ja šta bi sa tim, meni treba dvadesetica za hleb, vodu pijem na gradskoj česmi... Ne pijem, nikoga ni nemam, ta ja stvarno nemam namenu za tolko para! Hvala ti dečko...“
Zbunjen na prljavoj zemlji, lagano se spuštala sablasna hladnoća, starac mi više nije bio u vidokrugu. Samo pusta ulica po kojoj je vetar nosio onaj svežanj crveni. Na trenutak sam ugrizao usnu... Hteo sam da ga nazovem klošarom.
 

Brom

Pogledaj još...
  • 1242555578-00.jpg

    Opelo za preživele

    17.05.2009.
    Na vrhu ove zgrade, na usijanom prljavom betonu, ponavljam sebi da nisam kriv. Moj čas je kucnuo.
  • 1241956651-00.jpg

    Egzil

    10.05.2009.
    Danas dajem svoj skromni doprinos neizbežnoj apokalipsi.
  • 1241374284-00.jpg

    Osmeh odraza u mutnoj bari

    03.05.2009.
    Danas ubijam ljubav Aleksandra prema Aleksandru samom...
Komentari
Trablmejker - 20.04.2009. 04:03 h
Uh! Iz nedelje u nedelju - sve bolje i bolje!
=>
HADES - 20.04.2009. 06:26 h
Damn i svevishnji se javio baj d vej odlicno!!
Krsni Kum Djordje - 21.04.2009. 01:23 h
hvala ljudi!
miloradz - 21.04.2009. 06:33 h
Sedela je na krevetu.
Seo sam i ja.
Ispre nje, naslonjen na levu ruku i uvetom priblizenim njenim
ustima.
Govorila je,
Shekspirov osamnaesti sonet.
Gledam u njenu sisu u belom grudnjaku.
Stala je,
sa recima,
kazem,
sisa ti je lepsa kad recitujes shekspira,
nastavi,
hajde jos jednom.


Da Dzoni,
tako kada gledam nesto, vidim ga odmah ,
iz razlicitih uglova,
i kako bi izgledao u mraku i u pomracini
i da je stariji i kakav je bilo mlad...

volim da fotografisem.Da , Dzoni, volim to , da,
napravim sliku toga sto vidim.
Da se namestim iz pravog ugla
i da
cekam pravo svetlo .... Read more
ili jednostavno ,u momentu sto primetim,
da slikam.
Kao da je to bas taj momenat,
to se desava , takvo je svetlo, zato sto,
treba da bude bas takvo.
Ovo je taj momenat.
da netreba da se desava, ne bi se ni desavao.
Samim tim sto gledam nesto,
menjam ga,
uticem na njega,
neki umetnici su to shvatili kao priliku da
stave i potpis na nesto i da to unovce,
ali nema to veze,
pogledaj ovo stvari, sve sto upotrebljavas,
je neko smislio a ti neznas ko i
jos,
dalje,
nije ni to bitno,
bitno je da postoji mnogo ljudi na svetu sto kreiraju stvari,
sto se bave njima, malo dublje i samim tim i kreiraju stvarnost

da , evo jos malo i stizem do poslednje velike iluzije.
evo ,sada sedimo za stolom i
tu ,sve, sto se sad nalazi,
na njemu, pogledaj, sve ovo sto gledamo , sto pipamo, koristimo,
sholjice, ove case, plastika ,staklo, shvatas li da toga ...
ne mora da
bude, uopste.
Kada sam istropovao, sve ono sto me okruzuje.
Kakvo sta, kako je moglo da bude i zasto je takvo sto jeste,
sve sa cime sam dosao u dodir i o cemu sam uopste i mogao da

imam pojma,
to je naravno bilo davno, pre 15 godina,
poceo sam da posmatram kako drugi vide ovaj svet,
pa,
u poslednjih par godina , mogu ti reci, prosti su,
ljudi
i njihovi rezoni.
Prihvataju , zdravo za gotovo, sve sto ih okruzuje,
oni bi rekli,
na ovom stolu, aha,
imamo , flasu, dve soljice, cetiri flomastera, tri jaja..
aha, to je to, memorisi , idi dalje.

Evo , sad , sedimo za ovim stolom i sve sto se nalazi na njemu,
ja kad bacim pogled na ovu casu ,vidim odakle je potekla ,
od stakla, kako je napravljena ,
kako je stigla tu,
ja je stavio na sto i gde ce da zavrsi,... Read more
njena sudbina,
kako sve moze da zavrsi,
da se razbije,
krhotine na djubristu
i sve tako plastika, savijena metala zica u obliku cinije za voce...

Ovo gde smo mi, nase bivstvovanje , nas nacin postojanja
i zivljenja ovog zivota , uopste, kako sedimo, sta adimo?
peremo, kuvamo, cistimo, trosimo, sta? kako? koju energiju?
dal se pitamo, odakle? struja? nafta?
Kada malo pogledamo, ne treba da se udubljujemo mnogo,...

Read more
koliko jos moze da izdrzi Zemlja i nasa civilizaciaja ovakav

oblik zivota?
koliko ima jos nafte? vode? Afrika? Sibir?
Hollywood?
Kada pogledam ovu nasu civilizaciju, glupa je,
kada pogledas, blizu je kraj,neodrziva je, samodestruktivna, u

sebi nosi i zrno samounistenja, koje je sad vec proklijalo
pa i lako vidis kako ne valja. Toliko gladi, djubreta, nedostatka

energije, tesna je planeta...


Da li je ljudski mozak mogao ovo da smisli?
i da ne kazemo jedan mozak, nego, kao ideju,
da se prenosila sa kolena na koleno, kako se vec ideje prenose,
da li se ljudi kao bica uopste racunaju u jednacini zivota citave

planete, biollogije, genetike, viseg plana, neke vece inteligencije,

koje mozemo da naslutimo a mozda i ne ,
sa ovakvim culima , aparatima koji su nam dati......
Ako je ovaj svet glup i ako smo mi
kao ljudi
mogli da na to uticemo, znaci da je glupa logika iz glupih i

sebicnih, kratkih mozgova na to uticala, nebito, u ovom trenutku

da ih nazovemo pogresnim, xaxaxaxa,
to onda ZNACI da je moguce da nas treba dovoljno drugacijih!!!
To je poslednja velika iluzija, verovanje, negde u dubini duse,
da je
potreban ,samo, dovoljan broj ljudi koji
uvidja nepravdu, greske, ne lepotu, sujetu, sebicnost
da promene ovaj svet

Kako je vreme prolazilo, svet mi je sve izgledao gluplji.
Da li sam detinjast ako mi je deciji svet mastovitiji i bogatiji?
ili sam pogresio sto sam se uopste napustao taj svet?
Gde su svi ti ljudi ?, koje sam ocekivao na vrhuncu moga

sazrevanja. ? kada sam pomislio- sada sam najbolji ,

najplemenitije, najbolje ideje su mi na pameti i jos sam otvoren za

sve sugestije, spreman da saslusam i da napredujem i da cujem i

da slusam i slusam i da slusam samo gluposti, lazi,

samoobmanjivanja,
ugadjanja svom egu, za koji neznamo ni odakle nam,
ni sta cini
ni kako je stvoren...
Ti ljudi koje sam ocekivao da upoznam
i vidim
i dozivim ,
nije ih bilo.
I ako ih je bilo, nema veze,
u poredjenju sa celim

svetom.
Nisu se javili celom svetu, takvi ljudi, za koje smatram

da treba da su u pravu , nisu u vecini na ovome svetu...


Mada, ne bih ovo ni pisao, da u poslednje vreme,
na ovom netu, ne nalazim ljude koji razmisljaju na taj nacin.
Misle , odavno, o ekologiji, o sudbini ovoga sveta, posledicama

ovakvog ponasanja, uzrocima koji su doveli dovde.
Moze li nesto da se promeni?
Moramo li da zivimo ovako? ili
nam fali malo?
malo
Vecina radi kako im je servirano.
Moze li da se servira nesto drugo? Koliko treba vremene?
Da se nesto plasira.
ili treba neka velika katastrogofa da se desi
da bi se okrenuli .Shvatili. Promenuli ponasanje.



=>
Krsni Kum Djordje - 21.04.2009. 22:26 h
mi smo se to razumeli ili?
=>
miloradz - 25.04.2009. 03:49 h
razumemo se Kume , samo nastavi
Bleda - 21.04.2009. 22:12 h
Svaka cast!
Pivo od mene
the branka - 22.04.2009. 04:19 h
i got 5 on it!!