vrh dno
Snowboard (1. deo) Extremecell

Snowboard (1. deo)

Šta je i kako je nastao

15.01.2009.
Zahtevan i težak, ali pun draži, snowboard je sport koji donosi novu vrstu prijatne panike. Zbog nje se nestrpljivo čeka svaki novi spust, traži teža staza ili dublji sneg. Snowboard je izazov.

Snowboard je poslednjih godina postao planetarni hit koji okuplja sve više zaljubljenika u zimske sportove na skoro svim meridijanima. Priča o snowboardu i velikom broju varijacija koje ova sportska disciplina sadrži, daće priliku svim ljubiteljima belog sporta da se sa njima upoznaju, nauče osnovna pravila i u njima uživaju.

Do skoro, snowboard je bio rezervisan samo za poklonike dobre zabave na snegu koji su se ovim sportom bavili iz ljubavi, ali je za kratko vreme velika zainteresovanost za njega učinila da se uzdigne do nivoa svetske sportske euforije. Snowboard nije modni hit, ekscentričnost ili oznaka društvenog statusa. ono što ga čini jedinstvenim jeste slobodna vožnja i mogućnost da svaki takmičar izrazi sopstvenu individualnost.

Za razliku od tehnike skijanja, snowboard ne zahteva mnogo rutine i intenzivne koordinacije, te se zbog toga brže i lakše uči. Ipak ono što je dominantno prilikom izbora između snowboarda i skija je stil i način života koji ovaj sport podrazumeva. Ono što mlade posebno privlači jeste izazov i potreba za novim iskustvima. Zasićenost standardnim zimskim sportovima često kod radoznalih ljubitelja belog sporta rađa želju za "vratolomnim figurama", težim stazama i strmim liticama.

Snowboard je izazov i sinonim za vožnju po dubokom snegu i nesređenim stazama. Zbog toga je važno izgraditi dobru tehniku, a svaki takmičar vremenom u elemente snowboarda unosi vlastiti stil. Za sve to, potrebno je, naravno, vreme. Kako se svakim danom osvajaju sve teže staze, tako je i želja za snowboardom jača, sve dok vožnja ne preraste u pravu strast.

Na raznim snowboard dešavanjima često gostuju poznate rok grupe i di-džejevi koji svojim nastupima čine program zanimljivijim. Snowboard trke širom sveta prati odličan izbor muzike u rasponu od tehno, hausa, hip-hopa sve do najnovije produkcije elektronske muzike. Cilj ove novine je da se unese svežina u ustaljene forme zabave na snegu i stvori specifičan i prepoznatljiv ambijent u kome će se svi dobro zabaviti.

Zahtevan i težak, ali pun draži, snowboard je sport koji donosi novu vrstu prijatne panike. Zbog nje se nestrpljivo čeka svaki novi spust, traži teža staza ili dublji sneg. Snowboard je izazov. Zato mašti na volju, ali oprez!

Nastajanje snowboarda

Rođen je u Americi, u gradiću Muskegan, tokom ledenih božićnih praznika 1963. godine. Te zime je Šerman Popen rešio da smisli neku zabavu za svojesnurfer ćerke. Želeo je da ih nauči da skijanju, ali je posle nekoliko pokušaja zaključio da su skije suviše uske. Odličio je da spoji dve skije i tako napravi mono skiju, u to vreme veoma popularnu "pojavu". Međutim primetio je da deca staju popreko u odnosu na dasku, pa je pokrete povezao sa surfom. Zato je uzeo par skija za vodu i prilagodio ih snow surfu, stvarajući novi termin snurfer. Registrovao je ime i ustupio prava na njegovo korišćenje kompaniji "Bransvic", koja je prve modele snurfera prodala tokom zime 1966/67.

Jedna takva daska dospela je 1968. godine u ruke 14-godišnjeg Džek Barton Karpentera, zaljubljenika u surf. Devet godina kasnije, sa samo 23 godine, Džek osniva svoje preduzeće u Vermontu i tako počinje priča o ekspanziji proizvodnje opreme za snow board.

Devedesetih godina počinju da se održavaju prva zvanična takmičenja u ovoj disciplini, a kada je "groznica" zahvatila svet, 1996. se održava i prvo prvenstvo sveta u snowboard disciplinama. Zime 1998. na Olimpijadi u Naganu snowboard je prvi put uvršćen među oficijelna olimpijska takmičenja na snegu.

U januaru 1996. i kod nas je osnovana asocijacija snowboarda Srbije - Jugoslavije, kao posledica potrebe da se ovaj olimpijski sport organizuje i popularizuje i u našoj zemlji. Organizovane su prve škole, takmičenja, seminari za instruktore i sve ostalo neophodno.

Kroz snowboard aranžmane (staze, servisi, škole za rekreativce i početnike) obogaćena je i turistička ponuda domaćih ski centara. Nikli su prvi specijalizovani snovboard klubovi, održavaju se takmičenja za prvenstvo i kup Jugoslavije...

Domaće tržište prati ovaj trend nabavkom neophodne opreme za hiljade mladih koji, poput vršnjaka u svetu, u sve većem broju žele da se bave snowboardingom.

Nikola Karaklajić

 

Pogledaj još...
  • 1222-00.jpg

    Alpske skijaške discipline

    30.01.2009.
    Prosečne brzine se kreću između 80 i 110 Km/h. Velike brzine, opasne zbog padova, smanjuju se postavljanjem odgovarajućeg broja vrata. ...
  • 1223-00.jpg

    Snowboard (4. deo)

    25.01.2009.
    Ako ste prilikom pribavljanja nove opreme za voznju daske na snegu zaključili da su cene previsoke, reći ćemo vam da ...
  • 1219-00.jpg

    Snowboard (3. deo)

    22.01.2009.
    Upišite kurs u nekom od ski centara i isprobajte nešto novo. Zbog ove daske mnogi su već napustili tradicionalni način ...
Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.