vrh dno
Viktor Lazić Intervju

Viktor Lazić

Putovanje zemljom osmeha

01.07.2008.
U središtu čoveka uvek je upravo ljudska duša koja je u svom koru nepromenljiva i istančana. Sve ostalo su maske i naslage, kao lejeri: kulture, običaji, sazrevanja... Zato nikada nemam problema sa komunikacijom. Ne idem na te "lejere", nego na srž čovečiju.

Upoznao sam Viktora Lazića jedne hladne noći pre par godina, pobegao mi je poslednji autobus kod Pet solitera. Čovek me je kao neznanca primio u svoj dom do jutra. Uz čaj i priču ispostavilo se da imamo mnogo toga zajedničkog. Ovog utorka želim da podelim sa vama ono što sam ja otkrio te večeri ili barem jedan mali deo.

Ko je Viktor Lazić? Možeš li da nekako sebe staviš negde pod ovim suncem.

VL ti je čovek koji poznaje ovu planetu dosta dobro, tj. upoznaće je, voli da svoj nos proturi svugde, iskusi koješta, a i drugima to opiše i druge poduči. Konstantan pokret mi je opsesija, kao i divljenje svemu ljudskom, a posebno ženskom rodu

Pričaj mi o tvom detinstvu... Kako je Viktor Lazić postao putnik, pisac....

VLPisac... Volim književnost i pisanje od pre nego što sam naučio da pišem, tako da to ti ne bih znao reći. U meni je i kvit. A što se tiče putovanja… Pa slično je i sa strašću za putovanjem, s tim što sa pet godina nisam baš mogao da se pokupim i odem na drugi kraj sveta, te ti o tome mogu detaljnije nešto reći.

Prvo sam putovao po Crnoj Gori i po Engleskoj, budući da mi je tetka tamo. Još od desete godine sam obožavao da se verem svuda i tako to, ali da se ne vraćam u detinjstvo... Početak jedne od sledećih knjiga će biti o toj temi. Imaš nekoliko vrsti putnika, a ja sam ti jedan od onih ekstremnijih. Prvo veće putovanje bilo je u Hamburg 2003. na mesec dana, pa 2004. na Tajland. Te 2003. skrpio sam deset zemalja iodatle moja teorija je da se kao vagabundo rađaš, samo je pitanje kada će da se probudi i pokrene te. Već posle Hamburga nisam bio živ dok ne putujem, a posle Tajlanda sam totalno odlepio. Od on sam vrste ljudi koji ne mogu da miruju i tačka! Ali pazi, nema to veze sa adrenalinom niti sa turizmom ili tako nečim. To je baš način života!Sinoć sam o tome razgovarao sa još jednom osobom koja je veoma slična meni. Ljudi nas teško kapiraju. Kad je neko pita gde živi, a ona kaže pa sad živim ovde gde sam i nemam stalno mesto "boravka", tj. kuću i to, ljudi je gledaju zbunjeno, jer je daleko od toga da je ona klošar ili bilo šta na tu temu. Žena je vrlo uspešna u svom poslu, ali je izabrala da ovako živi. Ima mnoštvo čari koje takav način života čine pravom drogom! Recimo, kad se vratim tako odnekle, ne mogu da se priviknem da sam statičan. Beograd doživljavam kao da sam tu "na putu", način gledanja na svet je drugačiji... Ni sad beograd ne doživljavam kao isključivo moj dom. On to jeste, ali bez problema je isto toliko moj dom i Džakarta, Kuala lumpur... Ma bilo koji grad u kojem se zateknem. I kad se vratim, ja se u stvari ne vraćam, samo dalje putujem po Beogradu, kapiš? Onda se ljudi iznenade kad im kažem koliko mi je Beograd zanimljiv, a to je baš zato što ga posmatram iz ugla putnika. Aj dosta sam ja pisao. Pitaj nešto!

Nakon putovanja na Tajland napisao si jednu vrlo zanimljivu knjigu. Pošto je ovih dana  doživela svoje drugo izdanje za "Treći Trg",
reci nam o čemu se radi?

Imao sam 19 godina kad sam putovao po Tajlandu. To je početak mojih samostalnih putovanja. Putovao sam oko mesec i nešto, sa kraja na kraj. Prešao sam 5.000 km, od krajnjeg severa do juga. Pošto nisam imao love, smeštaj sam nalazio na licu mesta. Čak su me Tajlanđanke ugošćavale nekoliko puta... I dok sam tumarao po džungli, starim prestonicama, farmama krokodila, tigrova i slonova, nastalo je mnogo beleški. Inače mnogo volim istoriju i etnologiju, pa sam beležio mnogo podataka i posebno njihove legende. Kad sam se vratio u Beograd novinari iz časopisa "Ana" su mi ponudili da napišem nešto za njih. Honorar od 50 evra za tri strane bio je dovoljan, pa sam počeo to sve da sredjujem. U velikoj meri sam koristio pisma koja sam slao mojima i mojoj tetki. Kad sam počeo da pišem te tri strane više nije bilo prestanka - ja napisao 257...

U pitanju je nestandardna forma putopisa. Pripovedanje je vrlo dinamično, promenljivo, ali pre svega sadržaj je jako interesantan. Situacije, istorija, ljudi, ljubav... Da li bi mogao da predstaviš čitaocima ono što ih očekuje kada uzmu knjigu u ruke?

Pred vama je živahna, povremeno egzaltirana, a nadasve od energije penušava mozaička knjiga, najčešće putopis, povremeno roman, često ispovedna proza, mestimično esej, ali joj sva ova metodološka zbrka daje poseban šarm i dinamiku. Rukopis se sastoji iz dva osnovna dela: putopisa Viktora Lazića o putovanju po Tajlandu i nešto sažetijeg osvrta Ruskinje Julije na istovrsno iskustvo. Između ta dva dela, oko njih, kroz njih i posle njih, kao neočekivane pritoke ili grane, razigravaju se citati iz bedekera istorije umetnosti, filozofije, religije ili gastronomskih enciklopedija dalekog istoka. Krenite na put sa Viktorom! Otvorite svoja čula i dušu, probijajte se kroz džunglu sa autorom, uživajte u toplini prizora, drevnih gradova i egzotičnih žena. Mislim da je tako najbolje predstaviti knjigu kroz ove dve recenzije koje su napisali Arči Milosavljević i Ljubomir Prelić.

Saradnja sa "Trećim Trgom" doprinela je ovom drugom izdanju, a znam da imaš u planu da nastaviš sa sledećom knjigom...

E pa nisi u pravu! Nastaviću sa još najmanje dve knjige, ako sve bude kako treba. Ako prodaja bude išla iole dobro, u septembru i oktobru se štampaju sledeće dve knjige koje su hronološki nastavak mojih putovanja. Jedna o doživljajima u Maleziji, druga vezana za Indoneziju, tj. Sumatru. Tamo sam imao sasvim sulude doživljaje! Mnogo uzbudljivije nego na Tajlandu, a i tad sam već postao "ozbiljan" putnik. Tajland je bio početna stanica, tako da će čitaoci moći da prate razvoj mene kao putnika, a ujedno ću ih provesti kroz neverovatne predele, doživljaje i žene. Mislim, pričao sam ti... Pobegao sam sa svog prvog venčanja u plemenu ljudoždera recimo ili posle kad sam se zaglavio u plemenu matrijarhata ili među gusarima. Verujem da će čitaocima biti zanimljivo kao što je i meni da o sopstvenim avanturama pišem.

VL

Kad si mi pričao o svojim utiscima sa Sumatre mislio sam da slušam neki sajnsfikšn u duhu Indijane Džounsa. Imao sam velike probleme sve da prihvatim kao istinu. Tako je bilo i za tvoje putovanje u zemlju osmeha, ali nakon čitanja iste knjige moje sumnje su bile raspršene.


Znaš da me je Dejan, izdavač "Trećeg Trga", pitao da mu priznam da li sam deo izmislio. Ja crk'o od smeha! Rekoh: "Šta je tebi!? Pa nikad ne bih mogao toliko da budem maštovit. Samo je stvarnost toliko maštovita!" U vezi Julije mi nije verovao, al' sreća pa je tu bilo ljudi koji su je upoznali kad je dolazila u Beograd.
 

Mislim da ljudi imaju problem da prihvate da još uvek postoje ljudi koji žive tim romantičarskim načinom života, kao da su likovi Džeka Londona ili Žil Verna. Lično nikad ne zavidim ljudima, ali bi tebi svako pozavideo.

He-he-he! Evo upravo mi se na Skype javlja Fikar, vodič iz plemena Minangkabau sa Sumatre. Pomoći će mi oko nove knjige sa informacijama i legendama koje sam eventualno propustio.

Pa verujem da si ih dosta propustio, jer si bežao glavom bez obzira!


Ha-ha-ha! Joj ne možeš ni da zamisliš! I kad sam se posle razboleo... Neću da mislim o tome.

Hajde ispričaj nam tvoje iskustvo sa magijom! Verujem da će to ljudima biti jako interesantno.


A ne! Za to će morati da čitaju knjigu o Sumatri. Sve do detalja ću da opišem u toj knjizi. Evo ukratko. Kada sam pobegao sa svog venčanja od tih ljudoždera (PLEME BATAK!!!) poznatih po magiji - razboleo sam se. Kako su me lečili i šta sam doživeo nemoguće je sažeti u par rečenica. Nažalost, ali tako je...

Kroz svoja putovanja kroz tridesetak zemalja upoznao si mnogo mentaliteta. Koliko se ljudska rasa razlikuje od meridijana do meridijana?

Znaš kako, sa stanovišta putnika uopštavanje je vrlo nezgodna stvar. To uopšte ne volimo zato što uviđajući raznolikost sveta gledamo da uvek izbegavamo uopštavanja, jer smo svesni koliko nisu tačna. U središtu čoveka uvek je upravo ljudska duša koja je u svom koru nepromenljiva i istančana. Sve ostalo su maske i naslage, kao lejeri: kulture, običaji, sazrevanja... Zato nikada nemam problema sa komunikacijom. Ne idem na te "lejere", nego na srž čovečiju. Upravo tu pronalazim ključ za sporazumevanje i razumevanje i bez korišćenja jezika kao sredstva komunikacije. Što se tiče raznolikosti tih lejera, ona je tolika da ne dozvoljava ni najmanje uopštavanje. Naravno da je moguće uhvatiti zajedničku nit određenih društava i elemente nekih kultura, ali jedino što preovlađuje ovim svetom jeste raznolikost. Razlike između ljudi su tolike da zahtevaju ogromnu toleranciju i razumevanje i potpuno odsustvo osude što je glavna zamka naših "belaca". Putem središta čoveka može se razumeti sve ostalo. Sa druge strane, ako se posmatra samo "lejer", npr. kanibalizam, ne razume se ništa! Jedinstvo suprotnosti suštinski svi mi, pa čak uključujući životinje i biljke i kamen kao element, imamo nit "ljudskosti" ili, bolje rečeno, života koji je nepromenljiva. I onda imaš ogromne varijable te nepromenljive. Ali tolike varijable da je to zaista neopisivo.

Da. To je nešto što nam definitvno treba da bi se oslobodili predrasuda koje tako lepo gajimo u sebi...

VL

Prva stvar koja sa putovanjima otpada kao ljuštura jesu predrasude! pod uslovom da čovek ne putuje sa oklopom, tj. ne trudi se da ga sačuva. Skoro sam sreo jednog putnika koji je proputovao mnogo više nego ja, ali ima problem ličnog identiteta pošto ne pripada nigde. Rođen je na jednom mestu, živeo na deset drugih, a u sebi ima ih pet nacionalnosti i celokupno njegovo proputovanje nije bilo dovoljno da otkloni taj oklop i nesposobnost da prihvati i shvati identitet kao pojavu. Opsesija time uništila je dobar deo smisla njegovih putovanja. Tako i mnogi drugi. Recimo, putuješ na Tajland sa predrasudom da su sve njihove žene prostitutke i da je tamo to maksimalno razvijeno. Šta se onda događa: to što očekuješ - to ćeš i videti, jer nećeš sebi dozvoliti da pogledaš dublje, da shvatiš. Sudiš unapred i odbijaš od sebe informacije koje se ne slažu sa tvojom koncepcijom. Ako ti informacija da na Tajlandu ima puno prostitucije ne znači ništa, dobijaš mogućnost da je kao tabula rasa istražiš, shvatiš i da vidiš kompletno drugu stranu priče. E, vidiš, to je poenta! Bez obzira na celokupno tvoje iskustvo svim pojavama, ljudima, bićima, treba da prilaziš kao tabula rasa: bez predrasuda, očekivanja i otvoren da saznaš i prihvatiš novo, da ih ne uklapaš u veštačke kalupe.

Sama po sebi, planeta Zemlja je čarobna i prepuna predivnih mesta. Koja su najčarobnija mesta na kojima si bio do sada?

Eto još jednog uopštenog pitanja! Sva mesta su čarobna i to je zaista tako. Pošto želiš da nešto izdvojim neka to budu Tibet, Hilandar i Sumatra. Ali, opet ponavljam, svako mesto je posebno! Kako da u "najčarobnija mesta" ne smestim Sibir ili Tajland ili Kukavicu planinu u južnoj Srbiji gde sam se zaglavio u po noći i družio sa medvedima ili Kokino u Makedoniji recimo možda podjednako čarobno kao Sumatra znaš za kokino? Observatorija iz praistorije? To je takođe odlika putnika - mi sva mesta gledamo sa podjednakim zanimanjem i svuda pronalazimo nešto što nas tu vuče i što volimo!

Dakle to je osnovna razlika između putnika i turiste?

Razlika ima mnogo. Turista putuje da bi video nešto malo, odmorio se i vratio se. Putnik će otići da bi živeo negde, srodio se sa ljudima, shvatio i prihvatio mnogo više. Vrlo često će putnik raditi neke stvari na sopstvenu štetu izlažući se opasnosti po egzistenciju. Putovanje za putnika nije odmor. Može se rećit da je to vrlo naporan rad, dok je za turistu to odmor.
Sve u svemu, razlike su ogromne! I Nne vidim nikakvu sličnost između putnika i turiste osim toga što i jedni i drugi idu van svog matičnog mesta, a sam putnik često svoje matično mesto uopšte nema ili ga apsolutno ima svugde. Za mene recimo nikakve razlike nema da li sam u Beogradu ili Džakarti. Da rezimiramo: u načinu življenja i pogleda na svet turista i putnik su nepomirljivi!

Spomenuo si indentitet i krizu identiteta. Ne bih okarakterisao da se čovek baš rodi sa takvim pogledom na svet. Kosmopolitu i stanovnika Zemlje je treba naći u sebi.
VL
Da. Ali vidiš, identitet je nešto što ima takođe mnogo lejera. Velika je greška misliti da to što si stanovnik zemlje znači da ne treba da imaš nacionalni identitet. Naprotiv, nacionalni identitet ti u mnogome olakšava putovanje planetom. Bilo koji nacionalni identitet! Zašto? Zato što ti pre svega pruža mogućnost razumevanja istog, što oni koji ga nemaju (kao čovek koga sam pomenuo) ne mogu da shvate. Jednostavno ne mogu da shvate koncepciju udruživanja ljudi i potrebu za pripadnošću naciji, vezu istorije sa kulturom, krvnim srodstvom i civilizacijom. Da bi bio istinski kosmopolita prva zapovest ti je razumevanje. Nacionalni identitet ti omogućava pre svega to da lakše razumeš milijarde ljudi koji samo tu stranu identiteta vide. Ono što se meni ne dopada jeste da "kosmopolite" često beže od nacionalnog identiteta, a ja mislim da treba da postoje paralelno i inacionalni i svetski, kao što postoji kuća i grad - jedan je deo drugog.

Takođe, postoje stereotipi koji su na istoj osnovi a koji razdvajaju ljude, zar ne?

Stereotipi su uvek bazirani na nekom osnovu koji treba pronaći i razumeti. Treba biti ekstremno oprezan kada se upada u zamke stereotipa. Razdvajanje koje pominješ ja ne priznajem! To je za mene samo jadan izgovor za razdvajanje ljudi.

Pa na to sam i ciljao. Reci mi, ovako za kraj, da li imaš nešto što bi poručio nama mladima i gde možemo da nađemo knjigu?


Poruka: putuj, živi, uživaj!

Knjiga "Tumaranje zemljom osmeha" može se naći u knjižari u SKC-u, a uskoro i u drugim knjižarama po centru grada.

Hvala ti na vremenu, drug!


Naravno! Uvek.

Intervjuisao: Hades

Pogledaj još...
  • 2672-00.jpg

    Bogdan Vojnović

    13.05.2014.
    Na grafikama/printovima Bogdana Vojnovića su različiti alati dostupni savremenom umetniku, onome kojem je računar postao štafelaj i upotrebljeni su radi ...
  • 2671-00.jpg

    Ničim izazvan

    25.03.2014.
    Svi ti problemi koji se javljaju i od kojih verovatno nikada nećemo pobeći se brišu kada se popnemo na binu ...
  • 2670-00.jpg

    The interview that went wrong

    11.03.2014.
    Video zapis u formi intervjua koji će podstaći buran splet dešavanja za sagovornike, urednika Jakšu Nikodijevića i velikog stručnjaka, Nikolu ...
Komentari
gost_hmmm - 09.07.2008. 02:12 h
kakva ce biti druga , treca,cetvrta ,,,,,,,,,,,,knjigaaaaaaaaaa!!!!! Ova je super!
gost_Миши - 09.07.2008. 02:12 h
Свака част друже! Само напред!
gost_Milan Varadinovic - 09.07.2008. 02:12 h
Procitao sam dobar deo ove knjige u radnoj verziji i odusevio se Viktorovim zivopisnim stilom punim mladalacke radoznalosti. Ostroumni i cesto filozofski komentari, nesumnjiv intelekt i najpozitivni balkanski temperament pisca doprineli su da ovaj putopis bude po mnogo cemu jedinstven, citljiv i u svakom trenutku zanimljiv.
Zaista mi je drago sto se pojavila i knjiga, u kojoj svakako ima fantasticno lepih slika koje ja nisam imao prilike da vidim, mada sam ih kroz zivopisne detalje vec uveliko doziveo.
Viktora nikada nisam licno upoznao, ali ga nakon citanja ovog putopisa dozivljavam kao starog i dobro poznatog prijatelja.
gost_Jovana - 09.07.2008. 02:12 h
Idi piši, nestrpljiva sam da upoznam još neki deo sveta, a tvoje knjige vidim kao prečicu, linijom manjeg otpora, pa zašto da ne
Samo napred!
gost_snoopuza - 09.07.2008. 02:12 h
Čestitam, zavidim, pohvaljujem i častim sa 5 piva.
BlitzKriegBoy - 09.07.2008. 02:12 h
Одлична прича и генијалан увод како сте се упознали ти и аутор интервјуа. Посебно ми се допада поређење путника и туристе!
gost_Marija - 09.07.2008. 02:12 h
Jos uvek nisam procitala knjigu,...al se nadam da cu uskoro...Svi je hvale..Nadam se da se necu razocarati..
nishizawa - 09.07.2008. 02:12 h
Риспект!!!
gost_zeleo bih i ja - 16.07.2008. 08:06 h
WoW!
gost_nikola - 29.01.2009. 03:25 h
kul samo takoj