vrh dno
Bogdan Vojnović Intervju

Bogdan Vojnović

U susret izložbi digitalnih printova - "KAVEZ"

13.05.2014.
Na grafikama/printovima Bogdana Vojnovića su različiti alati dostupni savremenom umetniku, onome kojem je računar postao štafelaj i upotrebljeni su radi konstruisanja prizora a on, dalje, u posmatraču izaziva određeno raspoloženje ili određeni utisak.

U četvrtak 15. maja 2014. u 20 časova biće otvorena izložba digitalnih printova Bogdana Vojnovića, ''KAVEZ''.  Izložba će biti otvorena za posetioce do 30.maja. 
Mesto zbivanja je Galerija Centra za grafiku i vizuelna istrazivanja AKADEMIJA, Pariska 16, Beograd. 

Tim povodom smo popričali sa Bogdanom oko izložbe, ali i oko mnoštva različitih tema koje se tiču njegovih interesovanja, stvaranja i još nekih zanimljivosti.
Pre svega, prvo malo predstavljanje.
Bogdan Vojnović je rođen maja 1987 u Beogradu. 2011. je završio master studije na Fakultetu likovnih umetnosti. Do sada je imao tri samostalne izložbe:
2011 Blokovi, Magacin, Beograd
2011 Radovi, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković, Beograd 
2010 Urban Landscape, Goethe Institut, Beograd. (vidi LINK)

Povod za ovaj intervju je, između ostalog, tvoja prva samostalna izložba. Kako  napreduju pripeme?

Prva u smislu da je ovo prvi put da ja zauzmem celu galeriju; zvanično, do troje ljudi se registruje kao “samostalna”. Fotografije sam radio sa užitkom, svaku, i to je već uveliko gotovo. Sa produkcijom sam, kao i uvek, prilično knap vremenski, moram da se borim protiv te svoje lenjosti. Razlika je u tome što sam ovaj put sve organizovao kako treba, tako da ću, nadam se, sve i postići.

Kojom tematikom najviše voliš da se baviš i zašto?

Tematikom...  Uvek su me interesovali napušteni prostori i fabrike. Konkretno ovde, u Beogradu i okolini, to je sve uglavom iz vremena Tita, kada su se pokretali indutrijski giganti, koji su sada potpuno napušteni i u stanju raspadanja. Te su najsimpatičnije. Ranije sam samo tu boravio povremeno, kasnije sam počeo sa fotografisanjem i obradom foto-materijala. Ukoliko uspem da uđem. To je uglavnom ako podmitim čuvara ili on samo odluči da me pusti.
U jednom od kompleksa radi jedan bivši DB-ovac kao čuvar, i on me uvek rado propusti u intervalu bez inspekcija. Zvanične propusnice ne vrede pošto ih nema. Probao sam čak i to.
Konkretno, to su Pamučni kombinat u ulici Đure Đakovića, onda fabrika Minel, to je kotlogradnja, VMA... U kompleksu Minel, primer, i dalje stoji američka baraka iz 1946. u koju je dopremana municija u slučaju rata protiv Sovjetskog saveza. Tad je Jugoslavija bila u savezu sa Sjedinjenim državama. Svejedno, nju nisam fotografisao. Tu spadaju i razni prolazi na Vračaru, zgrade na Banjici, Zemunski blokovi i stari grad Zemuna. To sam sve obuhvatio u svom radu na neki način, i stavljao u različit kontekst, kao i različite načine obrade. I divlje deponije kod Višnjice, dok nisu uveli kazne za istovar otpada po gradu, pa su uklonjene.
U poslednje vreme me više interesuju portreti i vrata u unutrašnja stanja. Njih ne moram da otvorim uvek kroz osobu, ona mogu da budu prisutna i u potunom odsustvu ličnosti, odnosno tela, sa mog printa. Zadnja serija koju sam radio sa modelom mi je bila jako interesantna i zabavna.

Šta te inspiriše najviše? Šta za tebe predstavlja lepotu u umetnosti? Čemu težiš kada stvaraš?

Ne znam kolko ja mogu da govorim o lepoti u umetnosti, pošto su meni beton i čelik jako inspirativni. Svako ima svoj pojam o lepoti, ne samo vezan za vizuelne prikaze, već i za sve ostale sektore i aspekte. Jedna meni bliska osoba je rekla da se ja bavim estetikom ružnog. To je dosta površno, ali eto može da ima smisla.
Kad radim, ponekad projektujem ono što je u meni, na digitalno platno. Uključujući inhibicije. I bitno je, naravno, da to što praviš bude zanimljivo. Mrzim dosadne radove.

Reci nam nešto više o tvom sajtu.

Moj sajt je nastao skoro, održavam ga, ali nakon ove izložbe, biće poplava novih radova koji treba da popune taj dodatni prostor u „galerijama“ koje se tamo otvaraju. Kad sam ga pravio, imao sam dilemu da li da stavljam sve radove ili da pravim odabir. Nakon odlučivanja za drugo, mnoge fotografije se nisu našle na njemu. Glavni razlog je što sam se udaljio od prvobitnih tema kao što je gomila žica, šipki i tako dalje. Kvalitet iznad kvantiteta. Klik na sajt.

Koje tehnike koristiš? Kako izgleda tvoj kreativni proces?

Ranije sam razvijao u tehnici lambda print. To je hemijsko razvijanje na foto-papiru, pri čemu se za osvetljavanje najčešće koriste led-diode. Sada radim digitalni print, Epson. Obično napravim materijal od nekoliko stotina fotografija. Selekcijom dolazim do jednog ili nekoliko radova koje onda obrađujem u Fotošopu. Ponekad je ceo kadar iskonstruisan, sastavljen od sinteze više fotografija koje grade prizor, a neke ostanu sirove, bez naknadne intervencije.

Koji žanr te najviše privlači, u muzici filmovima?  Šta slušaš u poslednje vreme?
 

Film i zvuk su mi uvek bili primarna inspiracija i izvor, možda veći od same vizuelne umetnosti. Kad sam bio mali, u mom kraju je postojao veliki video klub sa VHS kasetama. Obožavao sam taj klub i miris trake i omota kad uđem. To je specifičan miris. I uvek sam birao horor filmove po najkrvavijem omotu. Bilo je i par kanala koji su posle ponoći puštali taj žanr, pa ako ostanem budan snimam na kasetu.

Posle,kad su uvedene sankcije, svi omoti su postali beli, bez slike, i soc, pa je plavuša koja je tamo radila morala da me savetuje šta da uzmem,jer mi naslovi nisu mnogo značili. Moji su mislili da sve vreme iznajmljujem crtaće, mada sam i crtaće voleo da gledam. Sada su mi više u fokusu trileri, drame, i ono sto IMDB svrstava u misterije, resavanje slucaja. SF u ogranicenoj meri. 
The Exorcist, jedan od najvećih horora svih vremena. Creep, nije tog ranga, ali sam suviše uživao svaki put, da ga ne spomenem. Tetsuo: Gvozdeni čovek je eksperimentalni rad Shinya Tsukamota, niskobudžetni, razbija, ko voli takvu vrstu. Tsukamoto ga je napravio na kraju svojih umetničkih studija. Ne le dis à personne (Ne reci nikom) i Pour Elle (Sve za nju, ili Za nju) su dva dobra trilera, pogotovo ovaj drugi. Le Nouveau Protocole, priča se kreće oko dešavanja vezanih za farmaceutsku industriju, to sam gledao više puta. Fight Club, kultni. Američki psiho, nije da ga volim, ali ga gotivim. 

Dosta sam gledao Anthony Hopkinsa, Silence of the Lambs, Red Dragon, Fracture(više puta) itd. Janghwa, Hongryeon. korejski horor....Shining. Let theRight One In, švedski, reditelj Matt Reeves, jedan od rekih filmova koji priznajem za vampirski. Panov lavirint, iz nekog razloga veoma uživam u njemu. 

Children of Men, sa Clive Owenom. Tu je snimljena jedna od najdužih scena akcije bez reza u kinematografiji. Män som hatar kvinnor, švedski, i samo prvi deo trilogije. Sedmi pečat Igmara Bergmana. Sad sam nabacao neke od filmova, koji nemaju veze jedan s drugim ni u kom smislu.
Svi su bitni. Da, Falling Down, Michael Douglas. Gledao sam ga davno, u zadnje vreme se opet vraćam na taj.

Muzika.. nakon odvajanja od akustike i gitarske muzike (BM, od koga se nisam nikad do kraja odvojio).. ako postoji nešto što se urezalo u mene od trenutka kad sam ga čuo, to je Erikin projekat Unter Null (a i “mekši” Stray side-projekat). Od njenog ranog rada, noise-a, preko “The Failure Ephiphany” (!), bliznaci Sacrament i Absolution... Uvek me je više inspirisao ‘industrial’ zvuk od darkvawea.

Od tih ‘tvrđih’, elektro bendova, Dawn of Ashes (stari), Hocico.. VAC, Johan Van Roy... da nabrajam još? Volim i glitch, drone, i “IDM”. Od “onostranih” i opskurnijih, electro-inustriala, Brian Williams mi je na vrhu liste. On se smatra začetnikom pravca, žanra, još od osamdesetih razvija svoj zvuk. Kammerheit. Mz.412, U-731, Nadja...
Vizuelni umetnici; Jan Saudek, Saturno Butto,Zdislaw Beksinski, H.R. Giger... ima ih još mnogo koji su značajni, ali ne mogu da se setim trenutno. 
 

Šta čitaš trenutno ili koje knjige bi izdvojio kao najuticajnije na tvoj rad i tebe, generalno?

Moram da kažem da imam problem sa današnjim knjigama. Sada svi mogu da pišu i svi su neki samozvani stručnjaci. Ljudi praktično mogu da naprave tiraž na kućnom printeru. Jeste to jeftinije i pristupačnije, ali mislim da vlada velika inflacija na polju beletristike/književnosti. Postoje izvrsne knjige, ali ih treba naći u gomili đubreta, odnosno treba razdvojiti žito od kukolja. Izdvojio bih Art Incorporated: The Story of Contemporary Art Julian Stallarbassa. Dobar presek razvoja savremene umetnosti i njene isprepletanosti i zavisnosti od globalne ekonomije.
Od ličnije literature, jedno vreme sam intenzivno čitao knjige De Sada.
Još od ranije volim radove Lovekrafta, ali godinama nameravam da nabavim lep primerak Necronomicona.
Definitivno sam gladan novog štiva, i novih/starih autora.

Reci nam nešto više o tvom obrazovanju i profesionalnom razvoju?

Nisam imao dilemu da hoću u Dizajnersku (Škola za dizajn). Upao sam na grafički odsek bio, a to sam i hteo. Škola je tada bila sva raspadnuta, i išla je tamo razna ekipa. I što se tiče nastavnog osoblja, ne samo dece. Ne znam ko se sad sve tamo upisuje, ali sam bio par puta, sredili su je, okrečili i šta sve. Ova nova verzija mi izgleda kao neka privatna klinika..
Likovnu sam upisao i od početka promenio dosta klasa. Na kraju sam ostao u klasi profesora Čedomira Vasića. Tada su pod-odsek Transmediju vodili docenti Dejan Grba i Zoran Todorović. Ta predavanja su bila najzanimljivija i najstimulativnija na celom programu FLU.. To je bilo jedino što je za mene vredelo na tom fakultetu. ..
Da, nauče te u prvim godinama slikarskim tehnikama i prođeš kroz dril crtanja koji je negde možda koristan za početak, u smislu da odrediš šta nećeš. Eto.

Kakvi su ti planovi za budućnost? 

Išao sam skoro na kurseve nemačkog, koje planiram u nekom trenutku da nastavim. Ne znam šta će od toga da bude (:

Reci nam nešto više o tvojoj izložbi i uputi poruku čitaocima Trablmejkera.

Profesor Mileta Prodanović je napisao tekst vezan za ovu izložbu, svoje viđenje (koje možete videti na EVENTU).Ovom prilikom mu se zahvaljujem. Ne bih ništa dodavao. Što se tiče poruke čitaocima Trablmejkera, bilo bi mi drago da dođu na izložbu. Ali nemam ništa posebno da poručim nikome, neka svako razmišlja svojom glavom.

Facebook EVENT.

Intervjuisala: Marija Blagojević

 

Pogledaj još...
  • 2671-00.jpg

    Ničim izazvan

    25.03.2014.
    Svi ti problemi koji se javljaju i od kojih verovatno nikada nećemo pobeći se brišu kada se popnemo na binu ...
  • 2670-00.jpg

    The interview that went wrong

    11.03.2014.
    Video zapis u formi intervjua koji će podstaći buran splet dešavanja za sagovornike, urednika Jakšu Nikodijevića i velikog stručnjaka, Nikolu ...
  • 2668-00.jpg

    Đuka - Lude žene

    01.11.2013.
    ... beg u muziku je i beg od neumoljivog točka svakodnevice koji samo melje i ako čovek nema neki ventil ...
Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.