vrh dno
Hip hop umetnost Hiphopulacija

Hip hop umetnost

I knjige i teatri

25.02.2008.
Tokom proteklih godina sve je prisutniji trend pisaca koji svoja dela svrstavaju u hip hop žanr. Ovo su ljudi koji imaju kefalo da napišu fikciju ili poemu koja opisuje njihov život ili neki izmišljeni život

Ono što i vrapci znaju (kao i redovni nehoperski čitaoci ovih redova) je da je hip hop kao kultura definisan sa četiri elementa: MC-ing, DJ-ing, breakdance i grafiti. Dok su breakdance i grafiti striktno vezani za ulicu, mada i tu postoje velika takmičenja koja donose mnogo više novca nego ulica poštovanja, MC-ing i DJ-ing totalno osvajaju sve što se na muzičkim listama osvojiti može. Ali cela vrednost hip hop-a je što se iza te mrvice zvane mejnstrim krije gomila i gomila momaka koji su underground umetnici, ne zato što su real ili gangsta, već zato što forsitraju jedan art pravac i celoj kulturi daju pravu umetničku notu.

Donnell AlexanderTokom proteklih godina sve je prisutniji trend pisaca koji svoja dela svrstavaju u hip hop žanr. Ovde je reč o ljudima koji ne repuju, ne vrte ploče, nemaju sprejeve u rukama niti su vešti u vratolomijama koje se pretvaraju u dance performans. Ovo su ljudi koji imaju kefalo da napišu fikciju ili poemu koja opisuje njihov život ili neki izmišljeni život, ali u svakom slučaju opisuje nešto što se može čuti u bilo kom rep albumu. Sa jedne strane, postoji velika plejada sociologa, kulturologa, teoretičara, istoričara, novinara, koji su napisali knjige o hip hop kulturi, o njihovom uticaju, o vrlinama, manama. Trenutno u svojoj torbi imam dve, tri takve knjige koje i meni kao čoveku koji ovaj pravac prati skoro 15-ak godina pomažu da svakog dana pročitam nešto novo, da pokušam da prodrem u taj sistem koji je vladao 70-ih, 80-ih i da shvatim probleme koje je hip hop kao pravac svakodnevno imao. Naravno, sa druge strane, već smatram da sa dovoljno kompetentan da iznosim neke svoje teorije, pa volim da neka svoja zapažanja upoređujem sa tuđim zapažanjima. Čovek o kojem je bilo reči u prošloj epizodi (Nelson George) je bio nešto kao odskočna daska za mnoge druge koji su se bavili sličnim temama. Iz moje perspektive, Nelson George je bio jedan od retkih na površini, a kada sam malo dublje zagrebao shvatih da takozvane hip hop literature ima više nego dovoljno da se otvori jedan specijalizovani kutak ili čak biblioteka. Stacy Gueraseva koja je pisala o Def Jamu, ili Tyson koji je novinar koji je za Tupacovog života uradio nekoliko intervjua sa njim je odlučio da nakon njegove smrti napiše njegovu biografiju kroz aspekt njegovih dela, ili istoričar i kulturolog Tricia Rose koja nikada nije pisala za neki muzički magazin, a 1994 objavljuje knjigu Black Noise koja joj donosi brojna priznanja, a tiče se problema sa kojima se hip hop sretao na svojim počecima ali i lepo opisuje jedan kulturni i politički uticaj koji je hip hop imao na (Afro) Amerikance.

Donnell AlexanderAli, ovde nije reč o takvim piscima iako su oni u dobroj meri uticali da slika o hip hop-u bude jasnija i samim tim utisci pozitivniji. Ovde je reč o striktnoj fikciji koju pišu Donnell Alexander, William Shaw, ili recimo poreziji koju piše Uchechi Kalu. Iako ne možemo ovakvo blago koje donosi književnost ugurati u hip hop kulturu, neverovatno je koliko se mladih umetnika koji pišu poziva na hip hop ako nešto što je promenilo njihov život i uticalo na njihov stil, pa onda kada pričaju o svojim idolima, rame u rame spominju klasike književnosti sa klasicima rep muzike. Neverovatno je koliko autora postoji koji sebe na ovaj način smatraju hip hop umetnicima, a njihova poezija i proza se može uslovno nazvati hip hop-om iako će se njihovi naslovi pre naći na nekim drugim odeljcima nego na odeljku hip hip u knjižarama.

Hip hop TheatreKoliko postaje razvijen taj indirektni vid hip hop-a pokazuje i festival Hip Hop Theatre koji se u letnjim mesecima seli po gradovima i koji uz naravno muzički doživljaj predstavlja pozorišne, filmske, likovne i prozne radove ljudi koji su striktno inspirisani hip hop-om. I to nisu predstave koje se ne mogu pogledati nigde drugde nego samo na tom festivalu. To su predstave koje će se pojaviti i na brojnim drugim festivalima pa čak i u redovnoj pozoričnoj ponudi. To ne moraju biti striktno radovi koji se tiču hip hop-a, isto kao što ni na soundtrackovima iz filmove se ne nalaze isključivo pesme koje se čuju u filmu.

Sjajno je videti, čuti, pročitati ljude koji nisu reperi ni hoperi ali su umetnici koji sebe vole da stave u službu te kulture. Iako je davno osvojio mejnstrim, iako je underground mnogo raznovrstan, hip hop se širi i ulazi u sve elemente. Već odavno je ušao u blockbustere, što direktno kada glume reperi ili indirektno kroz muziku. Čak je hip hop dobio i dva Oskara (Eminem i Three 6 Mafia). U poslednjih par godina javljaju se video igrice sa likovima reperima. U umetničkom smislu odlazi u svako intelektualnu poru i razvija tu kreativnu notu koju nosi sa sobom. I dalje postoje tabui vezani za hip hop, i dalje ljudi odmahuju glavom kada se to spomene, ali blago koje hip hop broji je svakog dana sve veće i sjajnije.

Pogledaj još...
  • 712-00.jpg

    Nelson George

    18.02.2008.
    Njegov život nije hip hop, on nije reper od rođenja jer je odrastao u potpuno drugačijoj sredini i vremenski drugoj ...
  • 697-00.jpg

    A.W.A. (Artists With Attitude)

    10.02.2008.
    Politika te dve kuće je bila da se svaki spot koji ima vulgarnosti u sebi ne emituje bez obzira na ...
  • 689-00.jpg

    Šaolin hip hop čarobnjaci

    04.02.2008.
    Oni okupljaju takozvanu Wu Tang familiju koja broji 50-ak članova i kojima Wu Tang pruža pomoć pri izdavanju albuma, vodi ...
Komentari
gost_jelena - 09.07.2008. 02:12 h
hip-hop rules 4ever
gost_Maca - 09.07.2008. 02:12 h
hip-hop konza
gost_nikola - 20.08.2009. 05:37 h
Hip hop never STOPS!!
mcmarchelo@live.com
gost_milan - 20.10.2010. 21:00 h
hip_hop rules 4ever :p