Otvorim prazan list želeći da napišem koju o tebi, neku koja već nije napisana i osetim jezu kao da su reči ispred mene već napisane. Ili su to samo sećanja na nešto tvoje što se ne može obrisati niti vodom niti krpom. Prolaziš li ti ...

Nocas u ocima tvojim, zvezde se roje Visoko iznad nas, plamena trista Nocas u ocima tvojim, ja ne vidim boje Samo prazninu koja gori na licu tvome Reci ne znace nista vise Samo su prekor dusa nasih To ce vreme da izbrise Kao i reci neiskazane Na pragu ...

koliko li smo tisina ubili dok smo slusali neke pesme, koliko smo ljude izneverili dok su nam reci ispadale sa usana, koliko li smo dane uzaludno bacili niz reku dok smo besposlicarili, koliko li smo ljubavi dali ljudima dok smo cutali, koliko li smo ...

i opet neka tuzna pesma on samo savi glavu ne rece nista samo muk dospe u sobu neki muk iz davnih vremena gde je bio dete to je ta pesma prepoznao je smeh ili plac ne vidim ali muk se vidi kao neki crn oblak se vijori nad njim soba dobi ...

ponovo se zaljubljujem. bacam sve prosle osmehe u vodu i vidim samo iskrivljena ogledala u vodi koji mi se zlobno smese. okrecem se i vidim neki novi svet pun boja. neistrazen ali intrigantan. pijana hodam kroz staze nekih novih suma ...

da li na kraju covek dobije zasluzeno? da li su uvek prave osobe na kraju pored nas? smese se i cekaju smrt sa nama na nekoj klupi u parku. ili se desi ponekad da prave osobe odu sa nekim ...

od stvari koje najvise mrzim to je kad se neko menja. menja svoj nacin zivota, menja govor, menja misljenja, menja hod, menja disanje. i vise ne prepoznajes taj sjaj u ocima, niti gestikulaciju pokreta. to je neki novi covek, tebi ...

jos danas sam tu pred tvojim pragom sa snegom u srcu sedim na oblaku i lebdim kako si ti danas? da li se osecas bolesno? iznureno? od silnih ljubavnika? reci mi draga moja, gde si se probudila danas? na cijem oblaku ti sedis? cije prljave ruke mazis ...

ona je tu iza mene i dok jedem i dok spavam i dok citam,dok se smejem,dok placem,dok zivim. bice iza mene duze vreme,osecam to. sve dok joj ne kazem odlazi,pratice me. sve njene oci su uperene u moja ledja i ...

najrealnije,osecam se iscedjeno. preumorna da radim nesto novo,a premlada da samo sedim i razmisljam. srece mi nedostaje. a covek bez nje ne ume da funkcionise i ne ume da leti. kao da sam otisla sa ovog sveta i vinula se ...

kako vreme brzo prolazi i nekad mesta na kojima si bio bas srecan ili bas tuzan iznenada izgube svoju car i postanu samo mesta na kojima sede uspomene. i cekaju da naidjes i mahnu ti. ispricaju ti u dahu vetra ...

Otkad sam ja to sama Otkada lutam ulicama grada Smrknutog pogleda, iskrivljenog osmeha? Otkad ja pijem, i dusu ne natopim venom I krvlju davno prolivenom? Otkad ja sakupljam tudje poglede i poljupce? Koga ja to lazem? Sa prazninom u srcu hodam Sa necistim mislima plesem U krug Vec odavno. ...

i tako leno prolaze dani i meseci ova dusa se ne menja ista je i zudi u tami zudi polako zudi i jeca dok boji srce svetlim bojama sklanja se i place

U poslednje vreme pokušavam da definišem ono što je u narodu poznato kao „prava ljubav“. Klinci misle da je sad doživljavaju,dok tinejdžeri misle da im se još nije desila,a odrasli misle da su u braku sa njom. Bilo kako bilo,ne ...

Tokom celog života,upoznajemo neke osobe koje i nisu od neke važnosti nama. A ipak ostaju i postaju deo našeg života. Kasnije odu ili jednostavno nema više mesta za njih u našim srcima. Još je teže ako su u nekom segmentu ...