vrh dno

Ti si volela moj weltschmerz

Autor: raul duke
18.11.2010. 03:40 h

Ponedeljak...Jutro. U nekom polu snu čujem kapi kiše kako se odbijaju od prozora male sobe na periferiji grada. Tišinu prekida zvuk telefona. Javljam se.

 Milena je... “Jesi  ustao?”, “Jesam kevo”, “Ajde ustaj i idi na fakultet, nemoj da ne odeš, ja ću proveriti dal si bio ”, “Otići ću kevo, otici ću…”.Gledam na sat tek je 9h jebote. Nema šanse da idem po ovoj kiši do faxa. Vraćam se u krevet ali ne mogu više da zaspim. Ustajem ponovo i stavljam kafu, puštam muziku i sedam na krevet. Sedim tupo gledajući u mozaični poster Bob Marlija na vratima. Pokušavam da po ko zna koji jebeni put izanaliziram svaku malu sličicu na tom posteru. Čujem da voda kuva. Skuvao sam kafu i seo na pod sobe. Period jutarnje kafe je vrhunac moga dana. Tragikomično zvuči ali je stvarno tako. To je jedini period kada sam potpuno sam, bez ljudi, bez telefona, bez problema. Zato se svaki put trudim da tu kafu pijem što duže. Danas je 24.april, danas je Shonetu rodjendan, danas je 13 meseci od kako je ona otišla, danas idem na kontrolu, danas je skoro 6 meseci kako sam strejt, danas ne mogu da živim od onoga što se desilo juče, danas ne mogu da priželjkujem ono što će se desiti sutra, danas je jako zajeban dan. Sedeći pokušavam da smislim poruku koju bi poslao Shonetu za rodjendan. Šolja sa Zvezdinim grbom se praznila a ja i dalje nisam smislio ništa posebno. Na kraju sam kao i svaki put napisao “Srećan rođendan, sve najbolje!Voli te brat» Kratko ali emotivno. Već par dana unazad razmišljam da je pozovem, čisto da čujem kako je, i svaki dan krenem ali na pola pritisnem crvenu slušalicu i prekinem. Danas ću je nazvati. Iskucao sam br, do kraja i izvalio da mi telefon drhti u ruci, ne nije zikra... zvoni.»Halo», čuo sam glas koji 13 meseci ne mogu da zaboravim, ćutao sam....»Halo» ponovo se čulo sa drugog kraja,»De si ti Milice bre» napokon sam prozborio drhtećim glasom. Sad je ona ćutala par sekundi «Evo me, gde si ti?», «Evo me»...

»Kako si?» pitala me je, «Nije loše, krenuo sam da se skidam, sad će 6 meseci kako sam čist, kako si ti?», «E baš mi je drago zbog tebe, ja sam dobro, očigledno ti nije stigla poruka da sam se udala i čekam bebu».... Nisam mogao da verujem šta je rekla.»Pa kad, za koga?», «Pa stariji je dečko, vozi hladnjču, trebali bi uskoro da idemo za Švajcarsku, ima on neku rodbinu tamo...», Au  jebote, imao sam osećaj da se pod ispod mene otvara.»Šta ima kod tebe, jel ideš još na žurke, kako su Tanjini klinci, pitala me je to tek tako...», nisam mogao da verujem šta mi se događa» Dobro su, rastu, odem ponekad na žurku» Počeo sam da se gubim i rekao da nemam kredita samo da što pre okončam ovaj usrani razgovor. Ne znam ni šta sam joj rekao više, poželeo sam joj sreću i rekao da mi je drago zbog nje, sećam se da mi je ona rekla da se čuvam, da budem pametan i slična sranja...Prekinuo sam vezu i bespomično sedeo još jedno 20 minuta. Nisam mogao da verujem da se udala, a kamoli da čeka dete, nisam mogao da verujem da je to značio definitivni kraj, nisam mogao da verujem da se toliko promenila, nisam mogao da verujem da je to ona Milica sa čiroki frizurom kojoj sam na Coxu završio prvi ekser koji je pojela i sa kojom sam  na tvrđavi dočekao najjači izlazak sunca iznad Novog Sada. Prošlo je 13 meseci, u tih godinu dana se svašta desilo, nisam želeo da je zovem dok ne sredim svoj život, neke druge devojke su prolazile i odlazile, uzimale su ono što im je trebalo od mene, ja sam uzimao od njh ono što je meni tebalo, ali u svakoj sam uporno tražio bar deo nje, nikad ga nisam našao. Osećaj nikad nije bio dovoljno jak da me zadrži pored bilo koje od njih... Preboleo sam je, il sam ja tako mislio ali posle ovog razgovora soba je počela da se okreće oko mene. Imao sam taj trip u životu da samo ljubav, ali ne ljubav o kojoj danas kenjaju , ima jači rad od bilo koje gudre na svetu. Ljubav kad možeš s nekim samo da sediš satima i ćutiš i da u svakom trenutku znaš šta oseća, ljubav kad ti je vrhunac zadovljstva kad te stegne za ruku, ili kad možeš da je pokriješ uveče dok spava,..Znao sam noćima da je gledam kako spava, to je bila moja idealna slika, moj idealni trenutak. Onaj osećaj kada nastaje neki vid sinteze između mene i nje, nje i mene... Jebote bila je jedina devojka koju sam u životu stvarno voleo, devojka zbog koje sam spavao na železničkim stanicama, krao, prodavao zlato iz kuće da bi otišli dva dana na Entrance se udala za lika koji vozi hladnjaču. Znam da sam je izgubio zbog dopa, i znam da je krivica moja ali opet nisam mogao to da prihvatim. Kontam da će joj taj vozač hladnjače dati sve ono što sam ja stvarno želeo da joj dam, ali jednostavno nisam mogao, nisam imao snage tada, ili možda ipak nisam bio spreman. Sećam se našeg zadnjeg zajedničkog razgovora u Dunavskom parku, kada sam joj govorio da je volim više od bilo čega i kada je ona samo izvadila polutku iz torbice i rekla «Vidiš da njega ipak voliš više, ovo sam ti jutros našla u šuškavcu» I stvarno je bilo tako...Heroin je ubio emocije, heroin je popunio sve praznine koje sam konstantno tražio u nečem ili nekom.. heroin je izbrisao osećaj griže savesti, heroin je uklonio ogorčenost koju sam osećao prema svemu oko sebe, heroin je me je vešto sakrivao od sveta čiji deo nisam hteo da budem, i na kraju heroin je oterao nju, sjebao mene i sve oko mene ..Ovaj haos u glavi je prekinuo iritirajuci zvuk mobilnog telefona «Alo brate Džombe je, jel možemo da se vidimo?»...»Možemo, budi za 20 min kod Obelixa»

Obukao sam se i krenuo ka stanici. Čekao sam bus dobrih 15 min i nije ga bilo, seo sam na taxi. Taxista je uporno započinjao neki glup razgovor o ekonomskoj krizi, poskupljenju goriva, a ja sam samo potvrdno klimao glavom i gledao kroz prozor. Došao sam do Obelixa, ovaj je već bio tu grickajući nokte.»Koliko ti treba?», «Tabla», dao sam mu tablu uzeo 600 dinara i krenuo ka gradu. Tek posle ovog događaja sva konfuzija u glavi se povećala. Alo jebote! Šta ti radiš?!? Valjaš đonove, a tek si se skinuo, onda ti kao nije jasno zašto je otišla, zašto je sad lera vozač hladnjače, zašto ti je x ljudi okrenulo leđa, zašto ne smeš Milevu još uvek u oči da pogledaš.. Mislio sam da doživljavam neku vrstu nervnog sloma. Znao sam da gresim, i znao sam kuda ovo vodi, ali kao da je jace od mene, jednostavno me je vuklo za sobom. Skapirao sam da sam jednostavno zavisnicki tip osobe, sta god da radim u zivotu radim do kraja, kad volim onda bas volim onako totalno ludacki, kad mrzim isto tako, kad pijem onda pijem do granice  povracanja, kad se gudram isto tako, jednostavno predam celog sebe svemu sto radim u zivotu. Počeo sam da trnem i da me obliva hladan znoj koji se od vrata spuštao duž celih leđa. Kupio sam flašu vode i seo na klupicu u parkiću. Nisam znao šta da radim, šta da mislim, gde da idem, kod koga. Gledao sam dvoje klinaca kako igraju fudbal. Telefon je opet zvonio, sve je išlo po ustaljenom scenariju, lik je došao, dao pare, uzeo šta mu treba i otišao. Nisam imao snage da se ustanem sa klupice i krenem ka doktorici. Klinci su se polako razišli, ostali smo samo ja i još jedan stariji gospodin sa retriverom. Došao je do mene, i seo gledajući me onim kučećim očima. Pomazio sam ga, namignuo mu i krenuo put doktorice. Ko za kurac pred sam ulazak u kliniku srećem staru drugaricu iz osnovne, nasmejala se iz daljine. Razmenili smo par reči, i ja sam požurio jer sam već kasnio ali sam primetio njen začudjući pogled kada je videla da otvaram vrata privatne klineke Neurogena za pomoć zavisnicima. Poželeo sam da nestanem sa lica zemlje. Čim sam ušao dr je videla da nešto nije ok, objasnio sam joj šta mi se desilo,. naravno izuzimajući deo sa djonovima. Objasnio sam joj da se ne osećam dobro u zadnje vreme, ona je sve to definisala pod pojam šetomesečne krize, saslušala me je smeškajući se, bacila par nekih klasičnih fraza koje i sam znam, ispisala recepte, povecala terapiju i zakazala sledeću kontrolu. Pljunuo sam 2000 dinara za sat jebenog razgovora. Izišao sam od nje i ušao pravo u apoteku «Ooooooo Markoooooo pa kako si ti, jesi zadovoljan ?», stajao sam šokiran. Apotekarka me zna jebote ko da smo prve komšije, «Dobro sam , samo što nemam više rivotrila da niste slučajno dobiljali?», «Ne smemo još da ih prodajemo al daće tebi teta Dragica jednu kutijicu,» reče mi to smešući se, «Do jaja pomislih u sebi, imam veze u apotekama», ljubazno sam se zahvalio teta Dragici i izišao iz teke. Ceo dan mi se ljudi ljubazno smeju a ja ludim od toga, prvo jebeni taxista, pa deda u parku, pa drugarica, pa dr, pa apotekarka. Ne mogu da izvalim jel se sprdaju sa mnom ili su to oni osmesi sažaljenja., najgadnija i najpateticnija vrsta osmeha, u fazonu vidi ga jadan aj da mu se osmehnem malo čisto da mu ulepšam dan. Naravno na fakultet nisam otišao, Iscimao sam se malo po gradu, uzeo još koji dinar, našao se sa ortakom, seo u kafić, popio kafu i vratio se kući. Kako sam došao odmah sam legao i zaspao. Imam osćaj da nisu prošla ni 2 minuta zvoni mi mobilni, pogledam na ekran SHONE MOB, javljam se… “Alo konju šta radiš?” “Ništa brate evo zaspao malo.”, “ Aj, aj ne seri nego da si se nacrtao kod mene oko 9 da gledamo utakmicu, a I rođendan mi je pa ćemo popiti nešto”,

“ok, aj videcu…” ,

“MA NEMOJ MI GLEDATI NEGO DA SI U 9 KOD MENE!!!”,

“ok,ok doci ću….”

Pogledam na sat 19h, uh taman još sat vremena.kvalitetnog sna…..Stigao sam kod Shoneta oko pola 10. Sa ulice sam jos cuo da je kuća puna. Ušao sam unutra, izljubio se sa njim I dao mu flašu pelina. Morao sam se otvoriti jbg.  U sobi je bila mahom poznata ekipa, znao sam skoro sve. Redom sam im se javio. To su bili ok momci, ali bas ok, regularni, sto bi se reklo. Seo sam na ćošak kreveta ,preskoćio tortu, i odmah zgrabio pivo. Bilo je hladno. Na Tv-u je bila neka utakmica. Svi su ćutke gledali u glupe engleze. Tek ponekad bi se prolomilo “e jbg…, vidi sta je promašio!””, “gde ćeš preko vidića konju?” I slično. Utakmica me nije previše zanimala pa sam se prepustio pivu. Vreme je prolazilo, utakmica je bila pri kraju, I pivo je bilo pri kraju, ljudi su dolazili.  I to su bili regularni ok ljudi, podgojeni i rumeni, propisno obučeni i ošišani, sa Nike mikrofiber trenerkama. Imali su čarape bele, chiste, nove, kao da su upravo stigle iz neke zabacene fabrike na severozapadu Vijetnama, pravi sportisti. Bilo je tu i par devojčića, tipičnih novosadskih studentkinja ekonomije ili tako nekog debilnog privatnog fakulteta.. Kada sam se oporavio od bljeska čisto belih, iz najboljeg omekšivača izvađenih čarapa izvalio sam da je moja je crna beneton čarapa pukla.  Jbg kilometri predjeni dnevno su uzeli svoj danak i na mojim carapama. U trenutku sam se smorio i uzeo još jedno pivo. Kako se utakmica završila povela se priča o suđenju. Pošto se par njih bavi šatro suđenjem po livadama oko Novog Sada, odmah su krenuli da suočavaju svoje argumente i ocenjuju suđenje.Bio sam zbunjen. Momci su stvarno kapirali materiju, I baš su se ložili na to. Deo ekipe koji nije sudio, je prešao u dnevnu sobu da igra poker. Pošto ni o tome nisam imao pojma ostao sam u svom ćošku. U tom trenutku mi prilazi jedna od tih “plava sam i nakvarcana” riba i počinje neku priču....”Jaoo pa jesi ti tako uvek ćutljiv, nisam te dosad viđala kod Šoneta, a šta radiš, gde izlaziš, a šta ti znače te tetovaže, kakvu muziku slušaš?”... samo si mi još ti trebala  “Pa da uglavnom sam ćutljiv, ne izlazim nigde, slušam psihodeliju, studiram novinarstvo i prodajem trodone. A ti?”, riba se izgubila u momentu.”Izvini ali ja stvarno nisam raspoložen za priču večeras, nemoj da se ljutiš”, “Ok, ok kapiram te u fulu imam i ja takvih dana,”reče to i ode. Tačno sam znao tip ribe: fina devojka u “fulu”, dobar student privatnog fakulteta, a u stvari se firca kad god stigne i s kim stigne, loži se na šatro “zajebane”likove i kad je pitaš šta slušaš obavezno odgovori ”Pa onooo, sve po malo, uglavnom stranu”...  Ljudi su pričali a ja sam se tek ponekad ubacivao u razgovor. Par puta sam izazvao oduševljenje kad me je Šone upoznao sa nekim likovima koje nisam znao, kao “ A ti si Marko? kakav si ti kralj brate! Shone mi je pričao o tebi, reče mi da si teški nacionalista aaa? Tako treba brate jebaaacemo im kevu svima! Jesi upao u ovu novu grupu na FB “ajde da nas ima više nego šiptara na Kosovu?”, “Nisam, nisam, nemam FB…”, “Kako bre nemaš FB, moraš da ga napraviš, pičimo se sa Šiptarima I Hrvatima svaki dan, najviše nas ima!”, “Do jaja matori, a jel hoćeš molim te da mi dodaš tu flašu piva?” Dodao mi je a ja sam iz momenta izašao napolje. Noć je bila hladna. Bože šta ja radim ovde!? Ko su ovi ljudi? Opet sam se osetio tako jebeno usamljen, prepušten sam sebi I svojim ličnim demonima. Osećaj koji me godinama proganja I pitam se da li će me ikad ostaviti na miru. Od 20 ljudi unutra ja nemam zajedničku temu ni sa jednim od njih. Da li sam lud? Da li su oni ludi? Nisu sigurno kad ih ima toliko. Šta da radim? Najradije bih zapalio odavde što pre ali nemam para za taxi. Sto pitanja mi je furalo u glavi tog trenutka, brzinom koju dostiže najnoviji Ferarijev bolid. Iskreno, nemam pojma koliko je to, niti sam ikad u zivotu pratio Formulu 1, niti znam da vozim,  ali svjedno nekako zvuci nadrkano.  Da li ću se uklopiti već jednom, da li ću pronaći zajedničke teme sa ovim ljudima I ljudima sličnim njima,  da li ću diskutovati o kvalitetu suđenja, da li ću predlagati gde je najbolja živa muzika večeras, da li ću imati ikad tako jebeno bele I nepocepane čarape? Počeo sam da se tresem što od nervoze, što od hladnoće, nisam imao gde, ušao sam unutra. Ova prva ekipa je I dalje igrala poker. Seo sam pored njih. Nisam imao pojma o čemu pričaju. Žetoni su im bili čepovi od piva, ponavljali su neke izraze kenta, big, dižem…. Uglavnom jedan lik ih je drao kao konje dok su ova dvojica pizdela I gasila cigaru za cigarom. Snimilu su mi tetovaže. Nažalost. A onda kontigent standardno najglupljih pitanja koje su verovatno postavili svakom ko ima tetovažu ali su eto odlučili da I mene ispoštuju. Krenulo je:

“Da li te je bolelo”- NE

“Gde si radio” – kod Slobe   

“Koliko para”- obe 80e

“Hm, pa nije puno”- “Nije…”

“Kontao sam I ja da se istetoviram nije mi frka ali gledam sta ces kad ostaris, gadno će ti izgdedati”- Brate iskreno boli me kurac kako ću ja izgladati kad ostarim a ne tetovaža…

“A sereš, koji će ti to kurac još neku bolest da zakačiš, jesi gledao VB sta je pricala Mira Skoric da se desilo njenoj kumi?”- Tu sam već ostao bez argumenata, uzeo novo pivo I ušao u sobu.        

Tamo je onaj veliki Srbin muvao onu istu ribu na najkretenskiji mogući način, tako što se sprdao sa ortakom sa kojim je došao. Sva sreća što je ovaj malo priglup pa nije kontao. Na kraju su obojica popušili.

Noć je bar meni bila totalni fijasko I jedva sam čekao da se raziđu, da razvučem sebi fotelju I legnem. Oko 3 su isparili. Kapiram da je njima bilo do jaja, Shone mi napravi par toplih sendviča, stvarno je brat, pojedoh ih u zalogaju I onako pijan u roku od 3 min napokon zaspah…..

“Brate, Brate,”, čujem, dok me neko bode između rebara, okrećem se i Šone mi daje svoj mobilni “Milena je…”, “Halo Mileno”, “Spavaš li sine?”, “Spavam kevo”, “Spavaj, spavaj tek je dva nemoj žuriti, samo se ti meni naspavaj ljubi te majka”; “Hoću Milena naspavaću se”, “Koliko si sinoć popio?”, “2,3 kevo svega mi “, “E to ti pričaj nekom drugom a ne meni,cccccc, e da sam se kamenjem na Boga bacala ne bi me ovako kaznio”, “Jbg Milena takva tura,  šta ćeš”, “Takva tura sine, takva tura, dobro ti kažeš, aj gledaj da ustaneš do večere, spremiću ti gibanicu”, “Hoću kevo…” Spustio sam mob pored kreveta I nastavio da spavam. Ali tuki ! San mi je poremećen sad I izvaljujem da sam žedan, izlazim iz sobe po vodu kad odjednom Shonetova baba! Kakav šok . “Aj da jedeš sinkoooooo!”Zahvalio sam se ljubazno , kao i uvek, i onako zbunjen pod izgovorom da nikad ne doručkujem izišao iz kuće.

Danas je sunčan dan, danas me iskreno boli uvo za sve ono što je bilo juče, danas me takođe boli uvo šta će biti sutra, danas je jebeno lep dan.

Pustio sam radio na mobilnom, išla je stara stvar od EKV-a «Radostan dan»...ti si volela moj wellshmertz, ti si volela moj wellshmertz....jbg.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Komentari
Lacrimosa - 08.04.2010. 10:09 h
"danas ne mogu da živim od onoga što se desilo juče, danas ne mogu da priželjkujem ono što će se desiti sutra, danas je jako zajeban dan."- ovo ja svaki dan ponavljam samoj sebi... I ono s kraja priče- isto to, samo malo drugačije... A jedan broj sam okrenula bar sto puta i prekinula na prvi zvon... I nisam se javljala kad zvoni... s tog broja... I sad me ovo podseti... Ehhhh.... Mnogo je gadno kad voliš... Ne, ne, mnogo je lepo... bolno... šta li... Idi, bre, poremetio si me skroz...
Mizzy - 11.04.2010. 08:11 h
jako. jbg.
tbc - 13.04.2010. 07:52 h
samo daj sunca (:
Lacrimosa - 17.04.2010. 03:17 h
Ovo je najbolji blog koji sam ikad prochitala! Po stoti put se vracam na njega
gost_FrenkMina - 08.07.2010. 00:48 h
Matori, ovo je dobro...
gost_Specijalni Ketamin - 17.11.2010. 18:12 h
Never turn your back on fear. It should always be in front of you, like a thing that might have to be killed....Bravo matorano, 10 zidarskih za Tebe
raul duke - 18.11.2010. 03:53 h
a ljudi smo
tbc - 18.11.2010. 08:07 h
moze jedna primedba?
dobronamerna. nije wellschmerz nego weltschmerz ili ti svetski bol...
raul duke - 18.11.2010. 09:39 h
popravicemo odmah

moze jedna isto dobronamerna. nije ili ti, nego iliti
ziveo
=>
illusion - 26.12.2011. 19:18 h
tbc - 18.11.2010. 16:55 h
lapsus calami... nije toliko vazno, ne menja znacenje i nije u naslovu.
raul duke - 18.11.2010. 21:41 h
izmena je izvrsena, nadam se da ces moci da mi oprostis ovu nesmotrenost
=>
tbc - 18.11.2010. 21:49 h
mislim da nisi razumeo koliko moj komentar nije bio zlonameran...
ajde sada sve ovo lepo da zaboravimo
ocekujem sledeci blog
poz!
raul duke - 18.11.2010. 22:01 h
ama jesam bre sta ti je, mozda je moj cudni smisao za humor odao utisak da nisam, ali stvarno jesam. mislim ovaj blog sam odavno napisao, sinoc sam uocio dosta gresaka a eto tu sam propustio.

s obzirom da sam po prirodi ovako ekspeditivan i vredan mislim da ce sledeci blog sacekati malo. napisao sam novi, pre dva,tri dana " Vrisak" . ne znam dal si obratila paznju, al eto ako nemas sta pametnije uz te kolace da radis
pozzzz
CountessAnAvy - 19.11.2010. 02:28 h
A gde si odradiop tattoes?
=>
raul duke - 19.11.2010. 06:03 h
hahahahahaha be beauty studio
=>
CountessAnAvy - 19.11.2010. 18:07 h
Nevena - 11.06.2011. 22:40 h
covek ovo je PREDOBRO
svidja mi se
gost_placebo - 16.07.2014. 09:19 h
ti si ja.
https://www.youtube.com/watch?v=-3ZUQMBD5yI