vrh dno

Danas je danas

Autor: Mr. Cheswick
20.08.2014. 22:57 h
Nedostaje mi period kada sam gubio. Period kada sam nestajao, trošio se. Pa se vraćao nazad. Kada sam malo pričao, puno razišljao. Čitao knjigu sedmično, slušao muziku sa više uživanja, gledao film dnevno. Voleo liftove. Kada sam imao fotoaparat kome je memorijska kartica brzo riknula i nikada nisam kupio drugu. Pravio sam jednu dobru fotografiju dnevno. Dani kada sam stvarao muziku i snimao filmove koliko su mi slabo tehnički potkovane igračkice koje nikada nisam imao dozvoljavale. To je bilo vreme kada sam obilazio gradske štekove, pamtio pukotine na fasadama zgrada. Pratio stritartere. Iskreno se radovao kada naletim na njihov rad na zidu, na oluku, na trafo stanici. Iskreno radovao. Predivna pesma. Period kada sam bio toliko nemoćan i slab, zaronjen u najteget mrak, da nisam uspevao prostoproširenu rečenicu da sastavim u pokušaju interaktivne komunikacije. Pa posle gutljaja kafe i dve cigarete pričao po dva sata u kontinuitetu i bio pažljivo slušan, bez prekidanja, bez zapitkivanja. Bilo je zabavno. Bili su to gotivni dani. Dani kada sam iskreno voleo, kada sam jebao sa više ljubavi i prisutnosti u istoj. Bio uključeniji u sve što me zanima i drsko odjebavao sve u šta tada nisam verovao. Kada sam pio do stadijuma sranja krvi, naduvavao se do stadijuma ležanja u mraku, šakama prekrivenog lica, drhteći od strepnje. Umeo sam tako dobro da se sakrijem da niko nije danima uspevao da me nađe. Tih dana sam gajio kaktuse koje sam krao po hodnicima zgrada. Nikada nisam ništa naučio o njima. Bio sam previše lenj. Nedostaju mi noći kada sam obijao frižider lokalnog drakstora pa delio piće izgubljenim dušama na železničkoj stanici. Tada sam tajno razgovarao sa skitnicama i beskućnicima. Lokalnim alkosima i pesnicima. Jedan je često ponavljao da je život je šta jedeš i šta jebeš. Drugi da se u životu samo treba držati mudrovanja, žena i da je sve ostalo kurac. Treći je večito recitovao poeziju za koju je tvrdio da je njegova. Nikada nisam čitao poeziju. Četvrti je umeo da pogodi koji je dan bio kada si došao na ovo mesto. Mislio ne na rođenje. Pogađao je. Često su me pronalazili na uluci i čvrsto držaći nekoliko izgužvanih novčanica vodili do prvog mesta gde može da se kupi piće. Govorili su mi da sam dobar klinac, a ja sam im se smeškao i ubrzo odlazio od njih, daleko u svoj film. Do sledećeg filma. Sledeće epizode naših malih ali vrednih života. Bio je to poseban, jedan dobar i pravi život. Razmišljam o satima koji mi fale, satima u kojima sam ležao u kadi punoj tople vode i pene, u tom istom WC-u osvetljenom najjeftinim svećama koje su se brzo trošile. Slušao radio. Period kada sam poznavao sve lokalne ulične kerove koje sam hranio i šetao. Činio sam da budu srećni. Cvileći su trčali ka meni kada me vide i skakali mi u stomak kada stignu. Šetali smo zajedno. Život kada sam imao dve devojke. Jedna je znala za drugu, a druga nije znala za jednu. Ljubili smo se do svršavanja. Mazili do kraja norveškog filma pa puštali sledeći. Drugoj sam čitao odlomke tada omiljenih knjiga dok me je prva drogiranim prstima mazila po golim leđima. Drogirali smo se prva i ja. Dao sam joj da me povredi i tada sam pustio njenu ruku dozvolivši da je odnese bujica opšteg haosa. Ubrzo je i druga pustila moju ruku. Voleo sam ih i nisam. Volele su me, u to sam i danas siguran. Nekada sam pisao i pravio kolaže. Gubio pa dobijao. Dobijao pisanjem pa gubio. Tako u krug, začarani krug. Apstraktno je raslo svakim novim gubitkom. Tada sam dobijao. Voleo sam krugove. Voleo sam i kvadrate i trouglove. To su bile moje šetnje. U krug su šetale samo izgubljene duše. Bio je to specifičan život, život daleko od prijateja, a blizu išćašenosti i umetnosti samorazjebavanja. Apstraktno u meni, raslo je svakim gubitkom u samoći i autodestrukciji. Kreativnost je bila proporcionalna intezitetu bola i gubitka. Obrnuto proporcionalna društveno nametnutom, ukalupljenom zadovoljstvu. Sada pokušavam da napravim paralelu, kad je i šta bolje? Danas je danas. Stvari su drugačije. Život je i promena na bolje i promena na gore. Usponi i padovi. Nešto dobiješ kada izgubiš. Dosta izgubiš kada dobiješ. Dosta dobiješ kada izgubiš. Nešto izgubiš kada dobiješ. Apstraktno. Bio je to gotivan period. Danas je samo danas. Ako me kapiraš,..?!

Komentari
Trenutno nema nijednog komentara.