želim da se istopim na tvojoj koži kao vosak, da ti se uvučem u pore, kao marker... ne možeš mu ništa.. bar neko vreme. uvukla bih ti se pod kožu samo malo. osetila krv na vrhu jezika, probudila se u sumi. sve nekako mislim da tvoja unutrašnjost uvek završava tamo... večna žudnja za prirodom, krošnjama. bilo bi nam divno u šumi, ipak si me imenovao vilom. čarobni prah od kog ne možeš da prestaneš da se smeješ i da voliš i nikad nikad nikad ne moraš da spavaš, ali ipak da... jer voliš. i nastaviš da voliš srećno do kraja kraja.