Noć.Odvratna mračna noć.Kiša pljušti.Stojim i kisnem.Neka,zaslužio sam.Neću da se pomerim. Ne želim da se osvrnem,znam da je iza mene crnilo.Gledam ispred sebe u daljinu. Potpuno isti prizor.Samo crnilo.Čekaj,vidim još nešto.Udaljeno svetlo koje treperi. Ne pričinjava mi se,iako bih voleo da je tako.Znam šta je to.Znam ko je to. Došao sam na pravo mesto u pogrešno vreme.Da li bih to svetlo uopšte video da sam se našao tu u pravo vreme? Počinjem da trčim.Upadam u blato.Dižem se I opet nastavljam.Opet.Opet i opet i opet. Sve mi je bliže.Skoro da sam stigao.Stajem.Postajem nepomičan.Gleda me,gledam i ja njega.Nije tako daleko.Okrećem se i idem nazad.Znam da ga nikad neću stići.