vrh dno

Uzdignuće

Autor: Shomi
13.11.2013. 21:29 h
Na tren sam otvorio oči i opet ih sklopio. Bilo je dovoljno da fotografišem prostoriju u kojoj sam se nalazio. Probudio sam se i ugledao svog prijatelja u krevetu pored mene. Šta se dešava?! Bio sam u njegovom stanu i krevetu. A nisam nikako pederski nastrojen, makar ne da sam toga svestan. Rukom sam dodirivao svoj dignuti kurac. „Sranje!“, iscedio sam kroz zube što manje otvarajući usta. Zadah je bio nepodnošljiv. A kako i ne bi kad moje pamćenje ne doseže do onog trenutka kad sam imao četkicu u ustima. „Sranje, brate, odoh ja. Moram da palim.“ Prijatelj mi je u polusnu pokazao srednjaka i pokrio se ćebetom preko glave. Jedva sam uspeo da zakopčam rajsferšlus na pantalonama, a da ne prikoljem kitu. Prošao sam pored stočića i nosem pokupio preostali beli prah na njemu. Trebalo bi da je to spid, ili nešto slično, stvarno nisam pravio razliku. Dokle god može da me uradi na neki način, onda je to dobro. Voleo sam ujutru da napunim nozdrve metamfetaminom ili amfetaminom, ili nečim što je moglo da bude adekvatna zamena za kofein. Hodao sam ulicom i kroz džep premeštao ukrućenu kitu čas na jednu stranu, čas na drugu. Nemoguće je bilo da imam jutarnju erekciju toliko dugo. Počelo je da mi smeta pri kretanju. Od spida mi je uvek padao, jedva da sam uspevao da ga dignem kad mi je bio potreban. Nisam znao od čega mi je ovoliko ukrućen, da sam imao predstavu obratio bih se sindikatu porno industrije i trajno popravio taj biznis. Došao sam do svoje zgrade boreći se sa idejama za unapređenje izmrcvarenih crnačkih palapasnika. Nisam uspeo da uđem ni u zgradu, a kamoli u stan. Negde sam izgubio ključeve. Nisam se ni upuštao u razmišljanja gde bi mogli da budu. Previše sam se umarao raznim supstancama tako da sam znao da su sinapse pokidane i pre nego što sam pokušao da propustim signal kroz njih. Trebalo je da se uklonim sa ulice makar do večeri. Danju se nisam snalazio napolju, a i moja spoljašnost je privlačila radoznale poglede koji su mi bili neprijatni. Otišao sam u biblioteku. Idealno mesto za čekanje i sumraka, i buđenje dilera. Prvo sam ušao u klonju i umio se. Kako mi je među nogama i dalje bio panj rešio sam da izdrkam svoj problem. U svom tom entuzijastičkom rešavanju problema nisam se setio da zaključam vrata od kenjare. Činilo se da će moji napori na kraju rezultirati velikom količinom olakšanja. Okrenuo sam se da to olakšanje saspem u lavabo i ugledao žensku sa knjigom u rukama kako naizmenično proučava moje iskrivljeno lice i patku u punoj snazi. Uz prigušeni vrisak brzo je ispustila knjigu i pobegla. Ispustio sam i ja svoje plodove rada. Pokupio sam knjigu i izašao. Delo koje sam indirektno oteo je bilo o Konstantinu Velikom. Krajnje nezanimljivo štivo iz moje perspektive. Međutim, nisam želeo da sudbini dam šutkartu tako lako. Seo sam na jedinu slobodnu stolicu u čitaonici i počeo da čitam. Vrlo brzo sam se ubacio u celu priču. Shvatio sam da je taj Konstantin uzimao neke teške halucinogene droge. Nešto tipa LSD ili slično. Lik je proglasio ravnopravnost svih religija i time legalizaovao hrišćanstvo, mada lično mislim da bi bilo bolje da je legalizovao vutru, ali jebi ga, sigurno nije mogao da zna da će par hiljada godina kasnije ta ista vutra biti zabranjena a da će lik zamotan u crnu mantiju kao nindža trsiti desetogodišnjake u bulju. Lik je bio car, a kao takav je konzumirao pičke u obilju, pa mu nije palo na pamet da će neko poželeti da firca mušku decu, i to njegovo razmišljanje je okej. Ali što je onda pobio i mučio sve pagane i druge nehrišćane ako je bio tolerantan prema svim religijama?! Nešto mi tu nije štimalo. Sve više sam se trudio da aniliziram karakter samog Konstantina Velikog i zaključio da je tipa trebalo zaključati u ludaru i baciti ključ. Naime on se tako žestoko pucao nekim tvrdim gudrama da mu je nekoliko puta došao sam Isus u tripove. Jedino priznajem čoveku da je imao muda kao lubenice da se obračuna sa najtežim izazovima u još zajebanijim bitkama. Sve mi je ličilo na to da je takva veličina od čoveka sama proizvodila svoju drogu i da je usput zbog prevelike sujete i nedostatka vračeva, jer ih je pre toga mučki poubijao, zajebao neki sastojak i počeo da vidi razne simbole svuda po nebu. Dok su Konstantina mučile njegove vizije, dok su mu anđeli dolazil i odlazili, posećivali ga i napuštali ga, mene je spuštala droga. Spid koji sam još jutros ušmrkao je potpuno izgubio svoje dejstvo. Kratko sam se borio da se oduprem naletu pospanosti i na kraju mu se prepustio. Naslonio sam glavu na stranicu knjige na kojoj su se pojavljivali Hristovi monogrami i pretvarali se u vojne stegeve pomoću kojih je Konstantin uspeo da savlada moćnijeg Maksencija na Milvijskom mostu. I dok se na štitovima sjajilo sveže nacrtano Hi-ro moja bala je curila ka dnu stranice.... Probudila me je čistačica. Sanjao sam da sam Konstantin Veliki i da nosim mokru glavu poraženog Maksencija ulicama Niša. Ruka mi je bila u gaćama i dirao sam se u snu. Čistačica me je drškom džogera gurala dok se zgražavala nad prizorom. Mislim da sam glavu svog protivnika iz sna bio natakario baš na tu dršku. Već je bio mrak. To je značilo da se moj diler probudio. Zvao sam ga nekoliko puta pre nego što me je udostojio javljanja na telefon. Nije mogao da mi pomogne tako što bi me snabdeo spidom, ali me je prosledio čoveku od koga on nabavlja. To bi trebalo da bude još bolja kombinacija, jer svaki diler naplati svoj rad, a u ovoj priči je jedan manje, što bi značilo makar bedna linijica više za mene. Otišao sam na adresu koju sam dobio i tražio Kostu. Kosta se šetao u majici bez rukava i gaćama. Prvo se pozdravio sa svojim vršnjakom tako što mu je brzinski cimnuo glavić gore-dole, pa mi je onda pružio ruku. Nisam imao izbora, morao sam da prihvatim pozdrav, a i sam sam se igrao sa svojim primerkom u gaćama i nisam oprao ruke. Tako smo makar bili izjednačeni. „Ti si Kosta?“ , pitao sam kad sam ga uhvatio za šaku. „Konstantin“ , odgovorio je i jako mi stegao ruku. „Ne seri, brate, kao onaj Konstantin Veliki?“ još sam bio pod utiskom pročitanog. Kosta se brzo prekrstio i okrenuo mi je leđa. Nagnuo se malo napred kao da se namešta da ga guzim i podigao je majicu. Preko celih leđa je imao istetoviran krst jarkih boja. „Nego šta nego kao Konstantin Veliki“ skinuo je majicu i bacio je na pod. Počeo je da se šeta po stanu samo u gaćama i da se dere „Srbija!!!“ Želeo sam samo da se domognem svog spida i da palim odatle. Nakon kratkog pogađanja oko količine dobio sam ono po šta sam došao. Kosta, ili Konstantin Goli (ovo drugo je bilo adekvatnije situaciji) je rešio da me časti. Nacrtao je dve linije na stočiću u svom dnevnom boravku i jednu ušmrkao praveći cevčicu od para koje sam mu dao. Pružio mi je smotanu novčanicu i ja sam ponovio njegov postupak. Dok sam gutao sline pomešane sa spidom počeo je da se drapa za kitu. „Brate, otkrio sam super šemu“, počeo je da priča ne prestajući da se pipa: „ubacujem cialis u spid, znaš li kako se diže?! Mogu da jebem po celu noć!“ Tek tad mi je bilo jasno zašto sam imao erekciju tokom celog dana. „Ajde sad pali, brate, ja idem da jebem.“ Zagrlio me je svojim golim telom i potapšao po leđima. I ja sam par puta udario krst na njegovim leđima i napustio stan. Do ponoći sam bio uništen od alkohola i metamfetamina. Toliko sam se našmrkao da sam imao osećaj da će mi srce iskočiti iz grudi. Kako sam danima bez prestanka bio na spidu uz minimum sna, počeli su da mi se mešaju neki davni snovi sa realnošću koja mi je delovala isto tako daleka. Nalazio sam se na nekoj gajbi sa mnogo nepoznatih likova, poteškoće su mi zadavale i vizije Konstantina Golog koji nosi stegove onog drugog, Velikog Konstantina. Morao sam nekako da se spustim i uhvatim desetak sati sna. Zato sam i pristao jednom matorom hipiku da ušmrknem malo heroina s njim. Obećavao mi je san kao u grobu. Povukao sam liniju i čekao. Ništa se nije dešavalo. Hipik je zakrvavio očima i počeo da mi priča o bezuslovnoj ljubavi. Ja sam i dalje čekao da me dop spusti. Matori hipik se brzo transformisao u pedera i počeo da me dodiruje po nozi. Dodirnuo sam i ja njega nekoliko puta pesnicom po faci. Uzeo sam mu dop koji je imao i napustio taj ukleti stan. Niže od ovoga nisam mogao da padnem. Izmrkao sam još malo žutog otrova kad sam izašao. Tada me je uradilo. Spuštalo me je kao pocepani padobran. Udario sam u zemlju svom snagom. Nisam mogao da ustanem. Povraćao sam onako ležećki na ulici... Sanjao sam da sam Konstantin Veliki. Nosio sam nečiju mrtvu glavu ulicama Niša. Na vetru su se viorile zastave sa Isusovim monogramom. Prolazio sam ulicom u kojoj sam stanovao, ali nisam mogao da uđem u svoj stan jer sam izgubio ključeve. Nosio sam tu glavu mrtvaka pobodenu na dršku metle, ili nečeg što je vrlo ličilo na dršku... Gledao sam u stegove i bio očaran njihovom lepotom... Probudio sam se u svom krevetu. Sve je izgledalo krajnje obično i regularno. Ne znam koliko sam spavao niti kako sam se stvorio kod kuće. Bol koji sam osećao u glavi i stomaku nije bio vredan sopstvenog ispitivanja. Ali smrad i bol koji su dopirali sa levog ramena su bili u najmanju ruku začuđujući. Skinuo sam majicu i sa njom, najverovatnije, i deo kože. Pogledao sam se u ogledalu i video gnojavu ranu. Nakon što sam se oprao i očistio na ramenu se pojavila tetovaža. Krajnje neukusno i očajno urađen crtež Hi-ro sa tekstom in hoc signo vinces. Ne znam odakle sam znao njegovo značenje?! Ali možda mi je upravo ovakav simbol metamorfoze i bio potreban...

Komentari
Mr. Cheswick - 14.11.2013. 19:17 h
Slikovito. Super prica. 5 piva za tebe;-). Ja castim.
Shomi - 16.11.2013. 17:03 h
Ja ću se pobrinitu za drugu turu. Hvala.